Ovom prilikom želim da sa vama podelim nekoliko izuzetno bitnih, zanimljivih i relevantnih dokumentarnih ostvarenja, koja svako na svoj način, obrađuje temu od najvećeg značaja za sve nas, bez obzira na pol, godine, socijalni status ili geografsku odrednicu. Hrana je „gorivo“ zahvaljujući kome naša tela funkcionišu, ali i mnogo više od toga. Ona je način da se povežemo, da podelimo zajedničke trenutke, uz nju slavimo i nazdravljamo uspesima i pozdravljamo one koji odlaze, uz nju ukazujemo čast i poštovanje svojim gostima i dragim prijateljima, uz nju učimo o kulturama i običajima drugačijim od naših. Zato priča o hrani može biti ispričana iz mnogo različitih uglova. Dokumentarne serije koje ću vam ovom prilikom preporučiti se koncepcijski dosta razlikuju iako govore o istoj stvari, što je i bila moja vodilja kada sam odlučila da pišem na ovu temu.
Prvu temu obrađuje dokumentarni serijal Rotten, koji možete pronaći na Netflix-u. U pomenutoj seriji hrani se pristupa sa ekonomske tačke gledišta, i govori se o odsustvu etike i humanosti kada je reč o velikim igračima u globalnoj industriji hrane. Nerviraćete se slušajući detalje o stvarima koje ste možda već naslućivali. O uticaju korporacija na industriju hrane, malverzacijama, bahatosti i bogaćenju, ugrožavanju ljudskih prava, farmama živine koji liče na logore smrti. Mnogo toga je trulog, nepravednog i pogrešnog u trenutnom sistemu proizvodnje i raspodele hrane, a serijali poput ovog, uprkos brojnim manjkavostima koje mu se mogu pripisati, otvaraju važnu diskusiju i pružaju priliku da se ljudi osveste i posledično uskrate svoju podršku bojkotom, ne kupovinom ovako proizvedene hrane i edukacijom drugih koji nisu dovoljno informisani.
Iza serije stoji tim „Zero Point Zero”, produkcijska kuća koja je autor kulinarskih TV hitova kao što su „The Mind of a Chef”, „Parts Unknown” tragično preminulog Entonija Bordejna, kao i Bordejnove nove dokumentarne serije „Wasted!” koja govori o izuzetno važnoj temi i koja je tema ovog, junskog broja Plezira, bacanju hrane (food waste). Na priči o serijalu „Wasted“ se ovom prilikom neću dodatno zadržavati, samo ću vam reći da je gledanje obavezno i da ćete nakon što je pogledate sigurno imati drugačiji stav o bacanju hrane.
Vratimo se sada na već pomenuti Rotten. Ovaj serijal je u stilu nekog uzbudljivog i napetog trilera u kome bivate upoznati sa velikim brojem negativaca, obradio temu korupcije u prehrambenoj industriji, a svaka epizoda posvećena je određenoj sirovini, odnosno grani industrije. Imaćete priliku da saznate više detalja o ozloglašenoj aferi „Honeygate”, kada su dva vodeća američka proizvođača ilegalno uvozila kineski med pun antibiotika i aditiva, a prodavala ga kao vrhunski, ekološki, američki med. Saznaćete detalje o korupciji, intrigama i zaobilaženju zakona i videti na drugom kraju lanca američke farmere koji ne mogu da prodaju svoj proizvod jer je tržišna cena zahvaljujući tom lažnom kineskom medu oborena u bescenje i koji naravno ne mogu da opstanu u toj utakmici jer pravila igre diktiraju korporacije.
Videćete ružnu stranu konkurencije među istim tim malim proizvođačima. Veoma upečatljiva je i epizoda o belom luku koji kineski zatvorenici, u zatvorima koji više liče na radne logore, ljušte (sve dok im čitavi nokti ne otpadnu), a koji se zatim u ogromnim količinama krijumčari u Ameriku kako bi bio prepakovan i prodavan kao domaći proizvod. Videćete kakav uticaj takva trgovina ostavlja na lokalnu ekonomiju, male proizvođače i njihove porodice. Sve vreme ćete imati utisak da posmatrate neku od mafijaških serija inspirisanih ozloglašenom sicilijanskom mafijom, samo što su u ovom slučaju negativci daleko bolje zaštićeni i obezbeđeni. Zatim tu je epizoda koja govori o porastu alergija na hranu i pokušava da objasni razloge za to kao i da ponudi izvesna rešenja. Rotten takođe prikazuje priče o uzgoju živine, mlekarskoj industriji i ribarstvu.
Drugi ugao gledanja na temu nam pruža izvrsna dokumentarna serija The Parennial plate koja fokus priče o hrani stavlja na ljude i na tradicionalne i održive načine proizvodnje hrane. Srž svake od ovih priča jesu priroda i čovek. Uzgajivači, farmeri i kuvari. Putujući „uzduž i popreko” planete kuvar i aktivista Danijel Klejn i njegova partnerka, rediteljka Mira Fajn pričaju tople ljudske priče iz najrazličitijih zajednica širom sveta. Danijel je nagrađivani autor, a serijal je puta bio nominovan i za prestižnu nagradu Emi.
Tokom godina, ovaj dinamični duo je pripremio niz odličnih serijala sastavljenih iz relativno kratkih epizoda u kojima su ispričane brojne priče sa gotovo svih kontinenata. Svaka priča nudi novi ugao gledanja na kulturu, tradiciju, društvo ili političke prilike kroz priču o hrani.
Priča o održivoj hrani je kroz ovaj uspešan serijal ispričana na način koji će vas zabaviti, informisati i nesumnjivo dotaći ljudskošću. Danijel je izvrstan pripovedač koji na sasvim prirodan, neopterećujući način prenosi ljudske priče. U serijalu koji je nastao dok je par putovao Amerikom i Kanadom, imamo priliku da se upoznamo sa najrazličitijim karakterima koji su svoju životnu pasiju pronašli u hrani. Od priče o devojci koja je na jednom Njujorškom krovu napravila farmu za preradu soli, soli koja nastaje potpuno prirodnim procesom dehidracije jer su velike posude sa morskom solju izložene dejstvu sunčeve svetlosti. Zatim upoznajemo botaničarku koja takođe živi u Njujorku i koja umesto u prodavnicu sa svojom pletenom korpom odlazi u obližnji park kako bi „pazarila“ sveže pečurke i biljke koje koristi u ishrani. Upoznaćemo i devojke koje su od lokalne sorte jabuka napravile prirodan, domaći „apple cider“, kao i mnoštvo zanimljivih ljudi koji će nam ispričati dosta toga o sebi, svojim zajednicama i društvu kroz priču o hrani.
Victory Garden’s edibleFeast Season 2, Episode 4: New York City from Edible Feast on Vimeo.
U trećoj sezoni imamo priliku da se sa autorima „prošetamo“ od Kine to Indije, od Argentine do Italije, od Etiopije do magičnog Maroka i upoznamo ljude koji se bave proizvodnjom hrane. Meni je posebno interesantna sezona u kojoj odlaze u Irsku i upoznaju nas sa lokalnim ribarima, farmerima ili recimo kuvaricom koja se odrekla dobro plaćenog, konvencionalnog posla u restoranu kako bi sa grupom plesača putovala i pripremala za njih obroke, jer spremati hranu za nju pre svega znači brinuti o nekome. Ovakve priče nas podsećaju na nešto što je naizgled tako očigledno, ali smo baš zato skloni da na to zaboravimo. Podsete nas na jednostavnost i lepotu života, podsete nas na prijateljstvo i zajedništvo.
Dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika Amerike, paralelno sa eskalacijom migrantske krize, revoltirani ovim događajima, Daniel i Mira, odlučuju da naprave privremenu pauzu sa emisijom The Parennial plate (nakon 7 godina) i upuštaju se u avanturu pripreme novog dokumentarnog serijala „Resistance Through Storytelling“ koji u fokus priče stavlja migrante i njihova iskustva o lokalnoj hrani, običajima i porodičnim obrocima, a sve u želji da se onima koji imaju predrasude o ovim ljudima ispričaju drugačije priče, koje nisu tako česte u mejnstrim medijima fokusiranim na negativne stvari. Svesni da hrana ima snagu da promeni svet, odlučili su da je iskoriste kao poveznicu kako bi oni koji su na to zaboravili shvatili da smo svi u osnovi vrlo slični i da želimo slične stvari.
U najnovijem serijalu kojim se The Parennial plate vratio, autori nas vode u kanadsku pokrajinu Nova Škotska, kako bi nam ispričali priču o korenima, tradiciji i lokalnoj hrani koja ovu zajednicu drži na okupu.
Nova Scotia from The Perennial Plate on Vimeo.
Treći pristup hrani ponudiće naučni, dokumentarni serijal BBC-a The Secret of Your Food iz 2017. godine. Ova serija govori o tome kakav uticaj određena vrsta hrane na naše čulo ukusa, na naš mozak i telo. Majkl Mosli i Džejms Vong, će pokušati da nam kroz zanimljive primere i priču sa različitim ljudima širom sveta ponude naučno objašnjenje zašto nam se neka hrana dopada.
Majkl je doktor koji poslednjih 25 godina radi kao naučni novinar i autor dokumentarnih filmova, dok je Džejms etnobotaničar. On je odrastao u Singapuru i Maleziji, učeći od bake o tradicionalnoj medicini. Njih dvojica u emisiji pokušavaju da sa naučne tačke gledišta objasne prirodu ukusa, kao i hemijske i biološke procese koji se dešavaju unutar nas, a koji su odgovorni za naše reakcije na sastojke koji se nalaze u hrani. Naši preci su iskustveno i intuitivno znali da je neka hrana dobra za određene stvari, a mi danas možemo sagledati naučnu osnovu takvih izbora. Serija nudi novi, naučni pristup hrani jer priču svodi na dve naučne discipline, biologiju i hemiju kojima se objašnjavaju određeni procesi koji se dešavaju u ljudskom organizmu prilokom konzumiranja hrane. Ulazeći u samu srž određenih namirnica otkrivamo više o tome kako je čovečanstvo kroz istoriju intuitivno i empirijski, bez laboratorijskih uvida u sastav umelo da prepozna hranu koja ne samo prija našim čulima već je i dobra za nas, bezbedna i hranljiva.
Na doživljaj hrane prevashodno utiču miris, ukus i tekstura. Pokušajte da oduzmete jedno i videćete koliko se vaša percepcija o određenoj hrani menja. Ukoliko recimo zapušimo nos, jedući omiljeni sir, ukus istog neće biti ni približno toliko dobar.
U serijalu koji čine tri epizode, Majkl i Džejms putuju s kraja na kraj sveta kako bi gledaocima predstavili različitu hranu, a zatim je analizirali u jednoj od vodećih britanskih laboratorija za ispitivanje hrane. Analizirajući hranu i svodeći je na molekularni nivo autori emisije nam pomažu da shvatimo koji sastojci naše omiljene hrane su ključni za funkcionisanje našeg tela, koja je njihova uloga i uticaj.
U prvoj epizodi „We Are What We Eat” Majkl i Džejms odlaze u San Francisko kako bi istražili šta je ono što hleb čini tako nutritivno bogatim ali i privlačnim, zatim nas vode na Filipine kako bismo saznali više o uzgoju i hranljivosti najzastupljenije žitarice u Aziji – pirinča, a onda i do nama susedne Bugarske gde su od meštana saznali kako pečurke uz pomoć sunca mogu postati odličan izvor kalcijuma. U drugoj epizodi „A Matter of Taste“, dvojac ispituje neke od najintenzivnijih ukusa poput ukusa slatkih jagoda, francuske morske soli ili peruanskog gorkog i potencijalno otrovnog krompira koji zahvaljujući znanju koji se među lokalnim stanovništvom prenosi s kolena na koleno, od nejestive namirnice postaje ne samo jestiva, već i izuzetno ukusna. Sve to zahvaljujući „saradnji“ čoveka i prirode, odnosno korišćenjem prirodnih procesa u svoju korist.
Ova epizoda donosi i priču o pet ukusa, slano, slatko, gorko, kiselo i umami. Ukus paradajza je recimo umami. Takođe, saznajemo i ispitujući ph vrednost voća, da uprkos našem subjektivnom osećaju slatkoće, jagode i grejpfrut imaju identičnu ph vrednost. Niste ovo očekivali, zar ne? U trećoj epizodi, „Food on the Brain“, Majkl i Džejms istražuju uticaj hrane na naš mozak. Saznaćemo zbog čega imamo iznenadnu potrebu za nekom hranom, da li je u pitanju prava potreba ili je reč o zavisnosti. Par će tako istražiti uticaj kafe, odnosno kofeina na naš mozak prikazujući nam zanimljiv eksperiment sa pčelama koje su takođe razvile zavisnost od kofeina. A ovo je samo deo zanimljivih informacija koje ćete gledajući ovaj serijal saznati.
