U intimnoj, prijatnoj atmosferi galerije Nordistica, u Beogradu, na Vračaru u ulici Internacionalnih Brigada, za prijatelje i goste zvanično je otvorena izložba Warm air murmur. Ko nas prati na društvenim mrežama imao je priliku da vidi par naših foto i video utisaka sa otvaranja izložbe 23. oktobra.
Na izložbi su prikazani radovi troje umetnika koje objedinjuje činjenica da tragaju za povezanošću u sve podeljenijem svetu.
Postavka koju čine radovi Eugenije Ignjatove, Darie Atamanovskaje i Konstantina Gladkova (Kungfuct) kroz fotografiju, video zapis i mix medije, bavi se iskustvima post-sovjetske generacije i njihovim unutrašnjim pejzažima oblikovanim nasleđem, nostalgijom i potrebom za bliskošću. Toplina, u ovom kontekstu, nije prikazana kao stabilno stanje već kao titraj, kao treperavi trag na koži, u međuprostoru. To je osećaj koji ostavlja svoj trag i poput utihnulog žamora ostaje da živi u vazduhu i kada ljudi odu, nešto neopipljivo što i dalje diše u pukotinama svakodnevice.
Radovi ovih umetnika govore o postsovjetskoj omladini koja se bori da pronađe stabilnost u svetu u kome je rezilijentnost neophodna. To je generacija koja odrasta među ruševinama ideologija, suočena s nesigurnošću, digitalnom otuđenošću i erozijom bliskosti, a ipak i dalje traga za lepotom i povezanošću u najtananijim nagoveštajima.
Kustoskinja izložbe Warm air murmur je Saška Kremenets koja nam je približila ideju iza izložbe i upoznala nas sa stvaralaštvom umetnika čiji radovi se nalaze u ovoj postavci. Kako sama kaže: „Izložba se oblikuje kao živi, dišući organizam, kao čulno polje u kome se toplina, distanca i sećanje prepliću.“ i postavlja važno pitanje: „Kako emocija opstaje kada društveni i politički pejzaž postanu sve hladniji, i na koji način vazduh, telo i grad nastavljaju da pamte?“
Radovi Darie Atamanovskaje u izložbu uvode feminističku perspektivu, predstavljajući post-sovjetsko odrastanje kroz specifičan izraz bunta. Njene fotografije izgledaju kao kratki, filmski ispisi unutrašnjeg života mladih žena, koje su istovremeno nežne i prkosne, uhvaćeni u momentima između euforije i melanholije. Kadrovi stapaju privatno i izmaštano i pretvaraju intimne trenutke u simboličke slike o borbi za izražavanje identiteta, slobodi, nostalgiji i potrazi za bliskošću. Nostalgija koju Natalija u svojim radovima prikazuje je nostalgija za vremenom u kome nikad nije živela i slobodama koje nisu bile na dohvat ruke.
U seriji radova koji su nastali 2021. godine u sklopu platforme 69harm0ny Daria je sa prijateljicom dokumentovala život mladih ljudi u Moskvi na prelasku iz tinejdžerskog u mladalačko doba. Koncept njihovog delovanja je bio mladi o mladima za mlade. Estetski izbori ukazuju na činjenicu da je umetnica želela da prikaže eru koje prirodno nije imala priliku da bude deo, ali prema kojoj oseća generacijsku nostalgiju. Tako na izloženim fotografijama u galeriji Nordistica imamo priliku da vidimo mlade koji se u jednom hermetičnom okruženju u privatnoj sferi druže i zabavljaju. Dve mlade devojke slave mladalačku ljubav, uživaju u zabavi sa prijateljima. Na jednoj od fotografija možemo videti i kako dele komadić šproti, koji je poveznica sa lokalnom tradicijom i diskretni podsetnik gde se ovakva jedna privatna proslava, u toplini doma, pod treperavim svetlom odvija. Šproti je aromatična, dimljena riba iz konzerve koja je tipična za ovo podneblje i prava je retro poslastica postsovjetske kuhinje.
Eugenija Ignjatova s druge strane gradi sopstveni arhiv „lepog“, svojevrsnu kaleidoskopsku zbirku ljudi, predmeta i detalja koji zajedno grade temelje identiteta. Kroz fotografiju istražuje kako se identitet kristališe iz onoga što volimo i što smatramo lepim. Time njen rad postaje i dokument i ogledalo, a fotografije koje su nastajale u periodu od 3 godine prikazane su u njenoj foto knjizi, kao i u formi mix medije, „pomerajućih“, interaktivnih slika nastalih isključivo za potrebe ove izložbe.
Konstantin Gladkov (Kungfuct) proširuje dijalog na gradsku geometriju, prazninu i metafizičku temperaturu prostora. On u formi fotografija i video zapisa beleži puls savremenog, urbanog života u kome beton i staklo postaju provodnici emocija i svojevrsni odjeci čovekove potrebe za povezanošću usred izolacije.
Pozivam vas da i sami prošetate do galerije Nordistica i posetite izložbu Warm air murmur i upoznate se sa radom ovih umetnika do 6. novembra.
