Tedijevci – Loši momci pedesetih godina

Koliko volim modu sredine dvadesetog veka mislim da je do sada dobro poznata stvar. Baš kao i činjenica da ću vam o istoj pisati kad god mi se za to ukaže prilika. Ipak, ovog puta osvrnuću se na mušku modu ere pedesetih i na jednu posebnu i meni lično dragu potkulturu, na tedijevce

Tedijevci---Losi-momci-pedesetih-godina4

Pedesetih godina je došlo do ekspanzije rokenrol muzičkog pravca i do uzleta kulture tinejdžera koji su svojom pojavom pokazivali bunt prema konzervativizmu starijih generacija. Mladi ljudi, uzrasta od sedamnaest do dvadeset i pet godina, želeli su prvenstveno da se izdvoje modnim stilom i da na taj način povuku granicu u odnosu na stil i kulturu njihovih roditelja. U to vreme je omiljena odeća mladih, i svojevrsni simbol buntovništva postao džins koji je do tada bio isključivo deo radne uniforme, da bi ga potom proslavile zvezde poput Merlin Monro, buntovnika bez razloga Džejmsa Dina i Marlona Branda, a čijim se nošenjem pokazivao otpor prema stegama pristojnosti i konformizmu koji je do tada bio na snazi. Bitnici, egzistencijalisti, bajkeri i tedijevci bile su samo neke od potkultura koje su imale sebi svojstvenu ideologiju i izgled. Tržište je po prvi put imalo priliku da ponudi muziku, filmove, odeću i kozmetičke usluge novonastaloj grupaciji. Revolucionarna muzika kao što je rokenrol i jedan od njegovih najranijih pravaca rokabili, ostavili su trag na modu ovog perioda. Tome je naročito doprinela i grupa mladih ljudi zvanih Teddy Boys, koji su živeli u Velikoj Britaniji, odevali se na specifičan način i slušali upravo
rokabili. Njihov nastanak se vezuje za londonski East End. Sve je krenulo od nekolicine mladih momaka koji su sa prezirom odbacili otrcanu i udobnu odeću koju su nosili njihovi očevi i okrenuli se elegantnijim i elitističkim modnim izdanjima. Može se reći da su „krali“ izgled gornje klase kada već sami, zbog materijalnog statusa, nisu mogli da joj pripadaju. Stil tedijevaca je prvobitno, decenijama ranije, bio ponuđen mladom aristokratskom čoveku, da bi ga kasnije preuzela radnička klasa, iz želje da nalikuje na višu klasu i preokrenula u svoju korist.

Tedijevci---Losi-momci-pedesetih-godina

Kao i sve što odstupi od neke norme „pravilnog” društvenog ponašanja i odevanja, tako su i tedijevci bili okarakterisani kao revolucionarni, ekstremni i nekonvencionalni. Ipak, činjenica je da su oni bili prva grupa koja je sebe deklarisala kao tinejdžere i na taj način direktno su uticali ne samo na modni stil pedesetih, već i na razvijanje jedinstvenog tržišta namenjenog mladima koje je sve do tada za cilj imalo da kopira odevanje svojih roditelja. Prvobitno ime tedijevaca je bilo Cosh Boys i to sve do 23. septembra 1953. godine kada su novine Daily Express Cosh promenile u Teddy.

Tedijevci---Losi-momci-pedesetih-godina3

ČITAVA SUŠTINA NJIHOVOG IZGLEDA LEŽI UPRAVO U BUNTU protiv dotadašnjeg načina života i odevanja i pozajmljivanju izgleda viših klasa. Na taj način su se mladi, koji su zbog svog položaja bili osuđeni na to da celog života obavljaju nekvalifikovane i slabo plaćene poslove prepuštali sanjarenju kao vidu bega od stvarnosti koja im nije odgovarala. Zbog njihovog specifičnog načina oblačenja tedijevci su oživeli stil dendija iz edvardijanskog perioda koji je bio samo četrdesetak godina iza njih, što je značilo da su njihove deke, ako ne i roditelji, nosili ovakvu odeću u njenom originalnom periodu, tako da su pored sebe imali žive uzore i odeću tog vremena koju su mogli da pozajmljuju ili kupuju u tadašnjim verzijama second-hand butika. Ko nije bio te sreće da zaviri u dekin orman, na samom početku pedesetih morao je da naručuje ovakvu odeću, šivenu po meri. To se donekle promenilo koju godinu kasnije kada je ovaj trend zahvatio Ameriku i ubrzo postao nešto čime su se bavile sve krojačke fabrike koje drže do sebe. Šta god mislili, odeću tedijevaca nije bilo ni malo jeftino priuštiti i njeno posedovanje je bilo pokazatelj toga kako individua napreduje na poslovnom planu i koliko novca ima, odnosno nema. U to vreme, da biste se obukli od glave do pete kao tedijevac, bilo vam je potrebno oko sto funti, a tedijevci su zarađivali samo pet do dvanaest funti nedeljno.

Tedijevci---Losi-momci-pedesetih-godina2

PA, ŠTA JE TO ŠTO SU ONI NOSILI? Takozvane drape vunene jakne dužine do kolena, obično tamne boje sa kragnom od somota, manžetnama i sa mnogo džepova; zatim drainpipe farmerice sa dubokim strukom koje su preteča današnjeg skinny jeans-a i koje su često bile dovoljno kratke da se vide čarape; prsluci od brokata; potom kravate, jednostavne bele majice sa kragnom, uska odela, cipele od antilopa, oksfordice i kripersice koje su im pomagale da lakše izvode plesne korake nove igre zvane The Creep. Izgled su upotpunjavali mnoštvom prstenja, crnom trakom oko vrata vezanom u mašnu, tetovažama i posebnom frizurom pompadur, za čije je pravljenje korišćena velika količina briljantina da bi stajala preko čela. Pratile su ih priče o nasilju, uličnim tučama, svađama između bandi i pljačkama. Njihovo nošenje malog džepnog noža kao modnog detalja nije doprinelo ovim glasinama na dobar način. Priče su plašile londonsku populaciju i izazivale određenu odbojnost prema tedijevcima. Istina je da je incidenata bilo, kao i svuda gde postoji nezadovoljstvo materijalnom situacijom, tinejdžeri i razne grupacije sa različitim pogledom na svet. Tedijevci su bili urbani, nedovoljno kvalifikovani mladi koji su svoj identitet želeli da izgrade kroz odeću koju nose. Loš glas koji ih je pratio doveo je do toga da svako ko nosi i najmanji element edvardijanske odeće dobije isti tretman. To je doživelo vrhunac 1953. godine kada je tinejdžer ubijen od strane pripadnika jedne od Teddy Boy bandi, te je čitava njihova odeća bila okarakterisana kriminalnom i povezana sa onim što se smatralo lošim po društvo i negativnim uzorom.

Tedijevci---Losi-momci-pedesetih-godina5

POSMATRANO SA OVE TAČKE GLEDIŠTA tedijevci su bili momci na koje su mame upozoravale ćerke da ih se klone, buntovnici i besposličari koji su slušali tu strašnu novu muziku koji je pozivala na seks, drogu i nasilje. Oni su bili bad guys pedesetih godina.

NJIHOVA MODA NIKADA NIJE DOŽIVELA KRAH, imala je periode veće i manje popularnosti i kroz naredne dekade je bila ponovo oživljena. Sedamdesetih godina dvadesetog veka su to uradili Vivienne Westwood i Malcolm McLaren u svojoj radnji Let it Rock. Ta nova generacija tedijevaca je usvojila neke delove mode pedesetih ali sa većim naglaskom na glam, vedrije boje i sparkli detalje. I dan danas ovaj način oblačenja postoji o čemu vam svedoči i udruženje po imenu The Edwardian Drape Society (T.E.D.S.) ali su dosta konzervativniji i mirniji u ispoljavanju svog stila i pogleda na svet.

Share