Nekako je svima prva stanica upravo ovo sirotište. Kao na traci turisti silaze niz stepenice Bandaranaike aerodroma, ulaze u prevoz i kreću otkačenim ulicama Ambagahavate i Mirigame prema Pinavali. Put nije dug, svega sedamdesetak kilometara za šta, u proseku, treba oko 2 sata jer su ulice Šri Lanke uvek pretrpane ljudima i vozilima. Živopisne. Iz filmova već dobro znate…zamršeni kablovi po banderama, nebrojeno mnogo tuk-tukova Pijađo proizvodnje, buka sirena i hronični nedostatak pravila. Kako kaže gospodin koji nam je dao ključeve iznajmljenih kola „Nemojte da se stidite. Lezite i vi na tu sirenu. To je ovde obavezan detalj. Svi moraju znati gde ste i kuda prolazite.“ Dobro smo prošli, 2.000 kilometara – nula ogrebotina.
Pinavala sirotište
Na Ma Oji uvek se brčka nekoliko njih. Velika krda dolaze svakog jutra oko 10h i svakog popodneva oko 15h. Kreću iz sirotišta koje je u neposrednoj blizini reke. Preko glavne magistrale idu kroz uzanu ulicu do kupališta udaljenog nekih 300 metara. Prvo se čuje sirena, glasna i duga, zatim nailaze čuvari, a onda nastupa krdo ogromnih slonova. Nekima od njih, na putu do kupališta, glave štrče iznad niskih krovova ovog malog gradića.
Mnogi su načini za ubiranje profita i zvanično se 80% troši na ishranu. Sedamnaest tona hrane dnevno je potrebno za devedesetak slonova. Ulaznice su oko 14 evra, a postoje i takse za hotele i restorane koji imaju direktan pogled na najveće krdo slonova koje postoji na ovom svetu. Pored klasičnih suvenira koje vam Šrilančani trpaju u džepove možete uzeti i papir od slonove balege. Ne smrdi, iako je braon boje. Ako ništa drugo, time ćete barem podržati projekte, a i zamislite koliko je originalno za rođendan nekome umotati parfem ili knjigu u slonovo govno?
Jedino što ne možete da uradite jeste da im zbilja pomognete, a mnogima je prvo to na pameti. Neki su u lancima, neki namerno izdvojeni, a nijedan od njih neće biti vraćen u divljinu. Za sve postoje racionalni odgovori i sve se to radi u svrhu postizanja mira i harmonije u krdu, jer mužjaci mogu biti agresivni prema ženkama, a malci umeju da zalutaju i time naprave ogroman bezbednosni problem.
Pinavala nije loš primer ophođenja prema životinjama. Na samom početku, ovo krdo je ’75. brojalo svega 5 jedinki. Danas je gotovo polovina rođena u sirotištu, a samo jezgro čine slonovi koji su u divljini napušteni od strane majki. Otuda i reč sirotište u imenu ovog neobičnog projekta koji je postao turistička atrakcija.
Slobodni slonovi Šri Lanke
Možete ih naći gotovo svuda. Dobro, više očekivati nego baš odmah naći, ali ima ih oko 4.000 na ostrvu. Glavna staništa su rezervati Jala, Udavalave, Lunugamvehera, Vilpatu i Minerija. Ono što je jedinstveno za ovu zemlju jeste da oni slobono tumaraju gde im se prohte, pa ih tako možete sresti na putevima, ali i u okolini poznatih mesta poput Sigirije ili Anuradhapure.
Divlji slonovi nisu prijateljski nastrojeni prema ljudima. Buka vozila i motora ih razdražuje. Zato ćete svuda naići na savet da je najpametnije odmah ugasiti automobil, a ako ste na motoru sići s njega i udaljiti se. Bitno je da to uradite na vreme. Ne želite da vidite koliko su slonovi brzi.
Šri Lanka je država sa najvećom gustinom naseljenosti slonova na svetu. Tako su nastali odnosi koji su prosto morali da funkcionišu. Nekome u korist, a nekome na štetu. Pa sad, kako se ko snašao. U nekim pričama je čovek vs. slon, u nekim drugim čovek i slon. Mi smo pokušali da nađemo primer koji bi bio zlatna sredina. A ta zlatna sredina zove se Monika.
Monika
Maduranga je kupio Moniku po rođenju. Zajedno su već 26 godina. Ovaj simpatični, nejaki dekica voli da je pred ljudima zove punim imenom – Monika Beluči. Njegova lepotica. To mu je treći slon u životu, a prvi sa kojim ne tegli ništa i ne prosi, već prima turiste i naplaćuje kupanje. Slonovi obožavaju da se kupaju. Valjda je ovo najlakši život koji mogu da imaju kad su već u poslu sa ljudima. Moniku možete upoznati u snimku ispod.
Ako biste malo bolje pogledali pete slona, videli biste da je svakom od njih jedna ili obe zadnje noge izbodena. Tu se nalaze gotovo svi ožiljci koje im je od rođenja napravio čovek. Barem oni vidljivi. Ubodima u tom predelu se pripitomljavaju, a kasnije kontrolišu. Azijski slonovi su jako opasne životinje i, kako kaže Maduranga, potrebno je slomiti im duh dok su još bebe i učiniti ih poslušnim.
Ceo proces dresure je jedna od najokrutnijih stvari koje u životu možete videti, a opet, on o tome priča kao da razgovaramo o vremenskoj prognozi. To su valjda ti kulturološki šokovi na koje se niko nikada ne navikne i sa kojima prosto morate da se pomirite. Da bez direktne osude posmatrate tuđe svetove, baš kao što se oni, kao domaćini, trude da tolerišu naše konzumiranje alkohola i to što stalno tražimo meso u obroku.
Preporučili bismo vam da ih ne kupate i da ih se klonite. Međutim, pošto Maduranga na pitanje šta bi bilo sa slonovima da nema kupanja odgovara – „vratili bi se prosjačenju uz cirkuske trikove ili fizičkim poslovima“…možda to kupanje i ne zvuči toliko loše. Barem do nekih srećnijih vremena kada će ljudi smoći snage da ih u potpunosti ostave na miru.
Kako sve to razumeti
Sloboda je komplikovan pojam kada si potreban čoveku i kada se s njim boriš za teritoriju. Pa makar to bilo i parče livade. Na njihovu sreću, budizam ima poseban stav prema slonovima što im omogućava da budu više od obične radne životinje. Ali, s druge strane, nisu svi religiozni, niti im je vera bliska.
Šrilančani su, kao i gotovo svi narodi na prostoru Kine i Indokine, rasli sa njima. Slon je u prošlim vremenima u ovom podneblju vrlo često bio prvi ljubimac. Životinja sa kojom ideš na reku da se kupaš. Koja te uveče nosi kući. Koja ti pomaže da obrađuješ zemlju, a ako je nemaš, životinja s kojom ideš u veće gradove da prosiš. Prijatelj sa kojim deliš obroke.
O tradiciji i položaju slonova na Tajlandu pogledajte dokumentarac: When elephants were young (2016)
Taj odnos je komplikovan, preko 4.000 godina star i ljudima sa zapada teško razumljiv. Recimo to ovako, ono što je vo na Balkanu, to je slon bio u Aziji. Dok nisu došli turisti!
Danas su obradiva polja totalna glupost u poređenju sa zaradom od hulahopa koji slon vrti surlom, njegove spretnosti da naslika nešto na platnu ili, još bolje, da otpika fucu 3 na 3 pred punim gledalištem. Slonovi su nekada bili radne životinje sa posebnim statusom a sada su, zbog tih istih belaca i azijata koji toliko toga ne razumeju, postali cirkuzanti.
Zato, ako vam nije preterano važno, nemojte ići na mesta gde su slonovi učeni da rade idiotske stvari. I ono najbitnije, SLONOVI NE JEDU SMOKI!
Mi smo Dragana, Bagira i Igor, a TBP (Trip Blog Post) naša autoterapija. Putujemo jer moramo, a pišemo jer želimo da podstaknemo druge da učine isto.
