Pre dve nedelje odlazim u grad da se nađem sa drugaricom na kafi. Na samom ulasku u centar vidim da je ceo okićen novogodišnjim ukrasima. Iste sekunde proleće mi misao kroz glavu: „Ooo evo, pretpraznično (ne)raspoloženje može da počne.“ A onda shvatam da smo tek zagazili u novembar i da do Nove godine ima skoro puna dva meseca. Razmišljam, čemu ovoliki maltretman s tim praznicima? Ako me matematika dobro služi, grad je okićen jednu četvrtinu godine, znači, u proseku 3 meseca godišnje. U svojoj okolini čujem negodovanje, mnogi sad već jedva čekaju da se cela ta ujdurma oko praznika završi. Zapitala sam se koja su to naša očekivanja i uverenja o Novoj godini, a koja nas, umesto u pretpraznično raspoloženje, odvedu u pretpraznično neraspoloženje.
Za početak, da li je Nova godina dan kao i svaki drugi? Pa, ispada da nije. Ono što nam razlikuje dane u životu je što ih mi doživljavamo kao važne ili posebne za nas, vezujući određene prijatne ili neprijatne emocije za njih. Pa tako, imamo neke svoje lične važne datume kao što su npr. godišnjica braka, ali i ove koji su društveno, religijski, kulturološki uslovljeni kao važni u koje spada i Nova godina. Pored toga, Nova godina je praznik koji označava da završavamo još jednu godinu i ulazimo u novu. Kao takav, ovaj praznik nas „tera“ da rezimiramo celokupnu godinu, sve ono što je bilo dobro, ali i loše. Za dobre stvari najčešće smo zahvalni. Mada, ponekad ih i podrazumevamo, pa nije loše da se podsetimo, ili čak napravimo spisak svih onih lepih stvari koje su nam se dogodile ove godine. S druge strane, sve ono što je bilo loše u toj godini, ma koliko da je iza nas (i za to možemo biti zahvalni), u ovom periodu može nas emotivno i misaono uznemiriti.
Važan momenat predstojećih praznika je što se ovaj period posmatra kao period darivanja. Kupuju se razni pokloni. Mnoge velike kompanije upravo tada ostvaruju svoje najveće profite i često ulažu mnogo novca u marketing. Imamo reklame za Koka-Kolu i Milku, koje su vrlo lepe, sa porukom da obradujemo bližnje, da iskažemo svoju ljubav, pozivaju na nežnost i tople porodične odnose, okupljanje oko pune i bogate trpeze. Tu su i razni romantični praznični filmovi, u kojima se sve na kraju dobro završi. A moram spomenuti i društvene mreže, gde sve sija od sreće i zadovoljstva, od vatrometa i prskalica. Naravno, to ne znači da nije realno da se zaista dobro provedemo za Novu godinu, niko to ne kaže. Ipak, imajte na umu da su i društvene mreže veštačko mesto kroz koje posmatramo svet. Niko ne slika sebe dok neutešno plače. Kako god, ovaj deo godine je usmeren na okupljanje sa porodicom i bliskim ljudima, ali uglavnom je to kroz medije prikazano predimenzionirano. Život najčešće nije takav. Mnogi loši odnosi ostaju loši, a novogodišnje čudo ne stiže. Neki ljudi su izgubili dragu osobu ili su prošli kroz razvod ili raskid i ovo im je prva Nova godina bez njih. Još uvek su u procesu tugovanja i prebolevanja i naravno da im praznici sada teško padaju. Drugi su možda i preboleli, pa opet osete kako se uspomene iz prethodnih godina vraćaju i mogu da se osete potišteno i/ili tužno. Neki su u ovoj godini ostali bez posla, i možda baš u ovom momentu, finansijska situacija im još uvek nije stabilna, a vreme je poklona i darivanja. Za mnoge ljude to može da bude i te kako stresno, jer pored poklona tu je i sam doček Nove godine i svi oni dodatni troškovi koji idu uz ove praznike. Drugi će opet preispitivati sebe i pitati se šta su zaboga radili cele godine. Imaju osećaj da se ništa bitno i važno nije desilo, da nisu ništa uradili za sebe, da su sebi mnogo toga zacrtali, a na kraju nisu ostvarili (verujem da to nije tako, probajte da napravite spisak). Neki su nesrećni jer nisu u partnerskoj vezi, pa se osećaju usamljeno. A mnogi, bogami, provode praznike osećajući se nezadovoljno i nesrećno kraj svojih partnera i zajednički trenuci nisu lepi. Mnogi su u ovoj godini ozdravili, ali ima i onih koji se još uvek bore.
Kako se bliži novogodišnja noć, osećaj euforije kao da lebdi vazduhom. Čak se i nameće da se euforija mora osećati. Da li vam je krivo što ne osećate pretprazničnu euforiju? Nema potrebe, a evo zašto. Euforija i nije neko stanje koje je poželjno, a što se tiče same novogodišnje noći nije ni realno. Euforija je intenzivna emocija, pandan sreći, ali nas preplavi, te racionalno mišljenje bude značajno umanjeno. Ova emocija je vrlo varljiva, kratkotrajna i iziskuje mnogo energije, a za posledicu može imati da smo neku situaciju vrlo pogrešno procenili. Znači, osećati sreću je zdrava emocija, dok euforija nije. S toga, ne žalite što niste euforični.
U tom domenu, Nova godina je ipak samo malo posebniji datum, od bilo kog drugog dana u godini. Ako možemo sebi da napravimo atmosferu i budemo u društvu u kojem će nam biti prijatno, to je sasvim dovoljno za jednu novogodišnju noć. Ako smo pak tužni što nama neko drag i blizak nije kraj nas i to je u redu. Ako nemamo para za skupe poklone, čak ni za same poklone, ne treba da kinjimo sebe. Ima jedna lepa rečenica koja, ako je iskreno izgovorimo, topi svako srce, a glasi „Volim te.“ Kao poklon, možete napisati pismo u kom ćete iskazati koliko vam neka osoba znači i pokloniti joj. Teško je naći lepši poklon ispod jelke.
Ponekad mi se čini da i najrealnija osoba na svetu u ovom delu godine može da zapadne u zamku maštarenja, a potom padne u očaj što to nije realno ostvarljivo. Lepo je ako možemo sebi da priuštimo doček Nove godine u npr. Barseloni, ali nije smak sveta ako ne možemo. Često, ako nismo dobro sami sa sobom nema mesta na planeti na kom možemo da pobegnemo od sebe.
Dakle, upravo taj nesklad između nametnutih očekivanja što od strane društva i medija ili nas samih i realne životne pozicije čini da period praznika postane naporan za mnoge. S te tačke gledišta, Nova godina nije ni toliko posebna ni izuzetna, da bi je stavili ispred sebe i svojih osećanja, kao i onog kroz šta trenutno prolazimo. Ne treba da se teramo na društva koja nam neće prijati, da se kezimo i pravimo da nam je super, ako nije. Sasvim je u redu da odemo kući odmah iza ponoći, pa čak i pre ponoći. U redu je da zaplačemo ako nam neko nedostaje, da smo tužni… Ne treba da očajavamo što nismo u finansijskoj prilici da sebi ili drugima obezbedimo (skupe) poklone ili putovanja. Uostalom, jel to baš mora za Novu godinu? Može li biti neki drugi dan u godini? Sasvim je u redu da dočekamo Novu godinu onako kako smo u prilici. Ne mora biti sve potaman. Dovoljno će biti ako praznike iskoristimo da se odmorimo, naspavamo, usporimo tempo. Da podsetimo i pohvalimo sebe za sve ono što smo uspeli, preživeli, prevazišli. Kako god se proveli za Novu godinu, dobro je da verujemo i da u nama postoji nada da će sledeća godina biti bolja. Da verujemo da ćemo popraviti našu finansijsku situaciju, da ćemo više raditi za sebe i na sebi, da ćemo naći partnera kraj kojeg ćemo biti emotivno ispunjeni. Dobro je da verujemo da ćemo skupiti hrabrosti i napustiti odnose koji su loši po nas. Da ćemo preboleti svoje gubitke i zaceliti rane.
Za kraj bih dodala da ukoliko patite od depresije, a zimsko vreme i praznici vam mogu biti okidači, molim vas da se obratite psihologu ili psihijatru. Takođe, ako osetite da vam je potrebna dodatna psihološka podrška, ne ustručavajte se da je potražite od stručnih lica (psiholog, psihoterapeut, psihijatar).
Vanja Orlović, master psiholog
FB stranica
Blog
