Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, doručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka, čitanje u određenom delu stana, opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, topla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno. U trenucima povećanog stresa i kriza poput ove kojoj čovečanstvo danas svedoči, psiholozi nam kažu da ako već spoljašnji svet ne možemo kontrolisati, dobro je negovati svoje dnevne rutine i rituale koji dovode do toga da se dobro osećamo i izazivaju nam prijatna osećanja. O dnevnim ritualima, meditaciji, toplom čaju i recikliranom papiru sa šljokicama razgovarala sam sa Sonjom Bajić, ilustratorkom, ljubiteljkom mapa i osnivačicom Sonja Bajic studia.
Kako započinješ dan?
Volim da se probudim pre svih, dok grad još spava i otvorim prozor da pustim zarobljeni vazduh napolje. Volim tu tišinu inače prometne ulice i to što mogu da čujem šuštanje lišća obližnjeg drveta i neke zainteresovane ptice koje pevaju. Taj momenat traje kratko, ali to je kao neka zahvalnost što je još jedan dan preda mnom. Spremam crni čaj, radim deset čučnjeva i istežem se na brzinu. Volim tu toplotu čaja sa mlekom koja se razliva po stomaku. Tako se na brzinu povežemo dan i ja.
Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir?
Na čizkejk sa kiselkastim crvenim prelivom. Na belu pizzu sa tartufima. Na udobnu pidžamu od finog materijala. Na masku za lice sa roza glinom i alojom. Na finu temperu. Na reciklirani papir sa šljokicama. Na naliv pero. Na crni čaj sa mlekom koji se razliva po stomaku, eto!
Imaš li omiljeni dnevni ritual?
Svako veče mažem ulje argana na ruke. Miriše na jedno leto u Maroku i ruke, koje puno koristim, su mi zahvalne. Kao da se pomazim. Volela bih da imam više vremena za sebe i duže rituale ali sam naučila da se radujem malim stvarima koji mi pomažu da budem prisutnija tu gde sam.
Na koji način brineš o svom zdravlju i kako se uzemljuješ?
Poslednjih meseci ne stižem da pišem „jutarnje strane” ali to je nešto što mi pomaže da ispraznim glavu – bilo da me nešto mori ili ne. Meditiram već par godina i volim da upalim sveću pre te kratke seanse. To me uzemlji. Često pravim soundscapes – zapišem šta čujem u nekom trenutku, to me prizove u trenutni prostor u kom tako retko boravim. Ja sam lečeni hipohondar i vodim puno računa o svom zdravlju. Plivam dva, tri puta nedeljno i radim jogu jer osećam da mi je telo zahvalno. Konzumiram čajeve koji pomažu da se adaptiram lakše na uticaje iz sredine i razne moderne dodatke ishrani poput make i spiruline u nadi da ću živeti večno.
Kako je pandemija uticala na tvoju svakodnevicu?
Otkrila sam introverta u sebi! To je bila ogromna promena koja mi je pomogla da počnem da poštujem sopstvene potrebe i da ne budem stalno YOLO i FOMO. Još sam više zavolela evropski prostor i povezanost među nama (i to što nisam otišla „dalje”). Jedno francu sko selo mi je pokazalo svu njegovu lepotu, sasvim nenadano. Osećam se više povezana i sa Francuskom, naučila sam i zavolela mnogo šta što ranije nisam ni primećivala.
Koje su to aktivnosti koje nisu u korelaciji sa tvojim poslom ali za koje ćeš uvek naći vremena jer ti donose radost?
Šetnja u prirodi i šetnja u gradu. Gledanje i slušanje prostora. Čitanje knjiga i časopisa. Volim da gledam razne online kurseve i učim nove stvari. Tokom pandemije sam učila o Backyard Astronomy. Baš zanimljivo!
Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“?
Terapeutkinji, mami i sestri. Puno pišem, slikam i crtam i izbacujem to tuđe, a moje na papir.
Koja je tvoja omiljena „hrana“ za duh/telo/um?
Čaj. Sedenje u kafeu i gledanje ljudi ili čitanje nekog lepog časopisa. Šetnja po gradu i traženje zanimljivih i nenadanih stvari. Jednom davno sam imala blog koji se zvao Serendipity. Muzeji i galerije. Jako volim da idem na izložbe. To me napuni i sastavi mi krajeve. Prošle nedelje sam videla izložbu o zanimljivoj francuskoj političarki Simon Veil. Volim i udobne hotele, ali toga nije bilo puno u proteklom periodu.
Na koji način nagrađuješ sebe?
Ovo još uvek učim! Slobodan dan samo za sebe mi je recimo velika nagrada. Kao i probanje novih tehnika u sveskama koje niko neće videti. Za to nikad nemam vremena i to je uvek velika nagrada. Volim i da probam nove restorane i zanimljive kuhinje.
Baviš se kreativnim poslom i znam da u svakom trenutku imaš milion ideja i projekata na kojima radiš paralelno. Na koji način uspevaš da ostaneš fokusirana i čime si trenutno okupirana?
Haha, da tačno, toliko sam zahvalna za sve te ideje koje se samo stvaraju! S godinama sam naučila šta mi koliko energije oduzima i šta su prioriteti. Takođe, postoje stvari koje mi se ne rade, a to su vrlo često stvari koje prve moraju da se obave. Svaki petak pravim listu za narednu nedelju, svako veče je pregledam i to mi daje fokus. Tako znam gde moram da guram, a gde moram da vučem. Trenutno radim na svom novom sajtu za custom made karte. On će biti launch-ovan krajem avgusta! Mape su moja velika pasija – i plezir – i mislim da to ljudi vide jer to najčešće naručuju od mene. Kako pojedinci tako i firme. Mi svaki dan hodamo po mapi i svačije uspomene zaslužuju da budu mapirane. Zato volim svoj posao.
Na Instagramu i u intervjuima neretko otvoreno govoriš o tome da si radoholičarka, ali tek od nedavno naša generacija je počela da razume koliko je balans između poslovnog i privatnog značajan. Uz to, kada radiš za sebe čini mi se da je još teže napraviti dobar balans ukoliko si radoholik. Kada si prvi put počela da primećuješ da je to problem i kako napreduješ u procesu pronalaska tog balansa?
Kada sam jedno subotnje veče pre par godina otišla u bolnicu San Antoan posle četiri užasna dana puna glavobolja gde mi je doktorica rekla da je sve u redu ali da bih mogla da se odmorim. I kad su mi zabranili da trčim zbog konstatovanog artritisa u kuku od silne jurnjave. Možemo mi da guramo i vučemo koliko hoćemo ali telo je hram i kada se hram previše okrnji, hramu trebaju popravke. Te popravke uglavnom koštaju puno više vremena i energije nego svakodnevna nega tog hrama.
Najbitnija lekcija kojoj te je 2020. godina naučila?
Nije sve skrivena poruka, Instagram je kapitalizam, analiziraj ne upoređuj, redovno pregledaj svoje grudi, život je zabavan i bez koktela.
Planiraš li neko putovanje ovog leta?
Muzej Vojvodine me je pozvao na umetničku rezidenciju koju svake godine organizuju i velika mi je čast da budem deo tog programa! Posle toga bih volela da se dobro odmorim u nekom novom pejzažu, ali nemam još zacrtan plan. Želim samo malo mira i nedelju dana bez računara i mreža. I pliva mi se u moru.
Da li kada putuješ imaš neke trikove koji ti pomažu da tvoja putovanja imaju što manji ekološki otisak?
Što manji ekološki otisak mi je stalno na pameti – to je postalo nekako moja svakodnevica, od konzumiranja hrane koja lokalno raste i koja se lokalno proizvodi, do razmišljanja koliko tabova imam otvoreno na računaru (uvek previše). Ne mogu da kažem da sam našla sveti gral za putovanja – bar ne još uvek! Moja porodica se nije daleko pomerala tokom istorije, tek par atara, i osetim jako onog pretka koji voli da sedi na svome i gleda kako vreme prolazi svaki put kad treba negde da otputujem. Putujem sa puno svezaka, puno boja i sa velikim koferima.
Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/film/seriju/podkast/newsleter/blog?
Knjiga: bilo šta od Majkl Polana, ako vam se uče nove stvari ili Čimamande Nagoci Adiče ako ste za beletristiku.
Pesma: Ranil je moje novo otkriće, pisala sam o njemu čak i u mom newsletteru. Kao da sam u kaubojcu!
Film: volim lepe i srećne filmove. I biografije!
Rečima moje prijateljice Kristine od 87 godina: „Nekada su pravili filmove da se razonodimo i razveselimo, sada ih prave da se ubijemo.“
Serija: Poslednje što sam gledala je City od A Hill. Odlično!
Podkast: Artists Make Money. Bitne teme o kojima mi umetnici ne pričamo dovoljno!
Newsletter: Čitam uglavnom newslettere o biznisu i ekonomiji.
Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila?
Uf jedan! Imam jednu knjigu za koju samo urednica edicije i ja znamo i koja želim jako da izađe. Ovih dana sam završila jedan mural ali bih volela još jedan samo moj da naslikam ove godine. Želim da napravim još puno mapa i da puno lepih svojih i tuđih uspomena metnem na njih. Eto, želim svima srećno leto!