Plezir preporučuje: edicija kultura

Gledaj seriju Otadžbina, pročitaj knjigu Tito i ja, slušaj top listu Super meni, podrži Zadužbinu Milana Mladenovića.

GLEDAJ

seriju Otažbina, snimljenu po istoimenoj knjizi Fernanda Arambure.

Otadžbina je serija koja stavlja so na ranu svim borcima za nezavisnost Baskije, autonomne pokrajine na severu Španije. Mladi koji ginu za Baskiju, uzaludno ili herojski (ko to zna), ne umeju na drugačiji način da pokažu ljubav prema domovini. ETA je na vrhuncu i stiče se utisak da je to jedini način osvajanja slobode, ali nije.

Otadžbina je zavoj na ranama Baskijaca koje nikada neće zarasti. Duboko je zaronila u intimnu istoriju dve porodice koja se zbog politike zauvek rastaje. Radnja nas, s vremena na vreme vozi unazad, da bismo shvatili kako je njihovo prijateljstvo postalo neprijateljstvo. To je samo jedna od perspektiva koje nam ova serija nudi. Ovde je reč o načinima na koji se shvata domovina, o očuvanju malog i nerazumljivog jezika o ličnoj i kolektivnoj slobodi, o ličnom i kolektivnom identitetu. To se najbolje vidi u odnosu dva brata. Dok jedan svoj identitet izjednačava sa uličnim terorizmom, drugi se otrgao tog pakla, zaljubljuje se u starijeg čoveka (što je potpuno neočekivano) i smatra da nezavisnost treba da se osvaja rečima, a ne ubistvima. Zato piše pesme na baskijskom jeziku verujući da je to način sticanja nezavisnosti.

Otadžbina nam pokazuje kako majka nikada ne napušta svog sina, kako žena posle ko zna koliko godina traži ubicu svog muža, žrtvu ETE, pokazuje nam lice i naličje porodice, lice i naličje demokratije. Pokazuje nam i prelepe gradove i pejzaže Baskije, od plaža San Sebastijana, do šuma u okolini Vitorije.

Otadžbina je serija koja će u vama izazvati pitanje šta mislite o svojoj otadžbini. Ili je uopšte ne zovete otadžbinom. Znajte, zemlja nije isto što i otadžbina.

PROČITAJ

Knjigu Tito i ja Gorana Markovića, napisanu po scenariju za istoimeni film iz 1992. godine.

„Pitate me da li volim Tita. Znajte, tako nešto se ne pita.” Ovako je mali Zoran počeo svoj pismeni zadatak na temu ljubavi prema Titu. Nagrada za najbolji školski rad je hodočašće prema Kumrovecu, rodnoj varošici maršala. Ni knjiga, kao ni film, nemaju nameru da objasne fenomen Tita. I to je dobro. Postoji čitava biblioteka različitih načina tumačenja titoizma. Goran Marković nije istoričar, i uzima jednu staru beogradsku porodicu kao „uzorak” za svoj „eksperiment”.

U salonskom stanu vladaju nesuglasice, netrpeljivost, padaju uvrede, a jetrve jedna drugoj čupaju kosu. Braća jedva da razgovaraju. Odnose dodatno kvari Zoranova pobeda na takmičenju za najbolji pismeni zadatak. Pesma koju je napisao objavljena je u štampi i razdvaja kuću na dva dela. Dok deda i stric misle da je uradio sramnu stvar, otac pokušava da otkrije zašto njegov sin toliko voli Tita, zašto ga sanja i zašto mu se često priviđa. Psihologija deteta nadjačava sve prepreke i Zoran odlazi u Hrvatsko Zagorje i na kraju upoznaje Tita.

Čudan je bio taj prepredeni i lukavi bravar. Pomutio nam je razum, potkupio nas kraljevskim manirima i hrabrim delima iz rata, obmanuo kao pravi hohštapler Havijera Serkasa, ulivao nam lažno poverenje i samopouzdanje da je naša zemlja Diznilend. I naravno, svako dete će poželeti da kupi kartu i uđe u taj bajkoviti svet. Zoran je samo bio prvi u redu ispred biletarnice.

SLUŠAJ

Super meni na Radio aparatu.

Svetlana Đolović se prema radiju odnosi sa velikim poštovanjem. U vreme kada je radio bio otpisan, ona je bila sve vreme tu. Danas je autor jedine prave muzičke top liste Super meni na Radio aparatu, alternativnoj veb stanici gde nikada nećete čuti „dobar dan dragi slušaoci” jer je to prevaziđeno.

Ceca je uspela da sačuva ono malo uzbudljivosti koje donosi sumiranje pesama, otkrila nam je Kralja Čačka, Buč Kesidi, Bohemiju, Turiste, Svemirka, Funk Shui… Ako vas neko pita, radio je opet u modi, iako pre deset godina nije bilo šanse za takve prognoze. Velika razlika je u tome što su slušaoci danas sa radijom na ti, oseća se povratak entuzijazma, posebno na Radio aparatu gde vas novinari neće slagati i obmanjivati, nezavisni su, veoma društveno osvešćeni i duhoviti iako se kroz njihove emisije često provlači veltšmerc.

PODRŽI

Zadužbinu Milana Mladenovića.

Da živimo u SAD, Milan Mladenović bi bio u Rock & Roll Hall of Fame. Iako plato ispred Doma omladine u Beogradu nosi njegovo ime, sve ostalo je pod velom pitanja „čiji je Milan Mladenović i kome pripadaju njegova autorska prava”?

Foto: Miladin Jeličić – Jela

Dilemu su zauvek razjasnili članovi Zadužbine Milana Mladenovića. Kako bi vam komplikovana stvar u vezi sa intelektualnom svojinom bila jasna, pratite samo ovaj veoma jednostavan niz. Kada je Milan umro 1994. godine, autorska prava nasledila je njegova majka koja u svom testamentu autorska prava dodeljuje Miri Curić, da bi se na kraju po njenoj želji osnovala Zadužbina koja pokušava da kontroliše stihijsko objavljivanje piratskih izdanja grupe Ekatarina Velika čiji je bio frontmen. Izdavači koji nemaju nikakve veze sa originalnim izradama albuma, eksploatišu tuđa prava i tako krše zakon. Kako bi se Milanovo ime spaslo onoga čega se on gnušao, zaštićeno je kao trade mark, što i dalje ne znači da je završeno svojatanje dela jednog od najvećih rok autora u istoriji Jugoslavije. Borba se nastavlja jer ovo nije SAD, ništa nije izvesno i dok vi ovo čitate, neko se bogati na račun imena Milana Mladenovića tako da vi to i ne primećujete. Zato je važno da razumete šta su to autorska prava, kome pripadaju i zašto je to važnije od zarade. Jer ovde se ne radi o novcu, već o ugledu muzičara koji će uskoro dobiti spomen-sobu u Narodnoj biblioteci Srbije i čije ime ne bi smelo da se rasipa bez kontrole.

Share