Ovog ponedeljka u rubrici Pisci preporučuju omiljene književne naslove gostuje nam Katarina Nikolić, književnica, dramatuškinja, edukatorka i scenaristkinja. Kao koscenaristkinja je radila na filmu „The Pond“, koautorka je monodrame „Petar“ i autorka više zbirki priča, romana, scenarija, drama, filmskih kritika i eseja. Učestvovala je u društveno-angažovanim projektima u okviru pozorišne umetnosti, kao i na projektima kulturne razmene u Stokholmu gde je upoznala metodologiju rada pozorišta senki koju je primenila na dramatizaciju svog romana za decu Čudesna šuma. Svoj prvi roman Kazablanka napisala je sa devetnaest godina, a njen peti roman, noar triler Lovište u izdanju izdavačke kuće Arete, objavljen je krajem prošle godine.
SVET PO GARPU, DŽON IRVING
“But writers, Garp knew, were just observers – good and ruthless imitators of human behavior.”
Kad sam imala petnaest godina, majka mi je poklonila knjigu Svet po Garpu Džona Irvinga, u izdanju Pune kuće, iz 2006. godine. To je bilo vreme tinejdžerskih nemira, bila sam veoma rezervisana prema autoritetima i nisam reagovala na predloge; tražila sam potpuno slobodu da radim ono što hoću i čitam ono što želim. Uprkos svemu, ta knjiga je našla put do mene i promenila mi život. Svet po Garpu je prvi put objavljen 1978. godine, to je roman neverovatne snage, ljubavi, ludila, seksualne revolucije, u isto vreme veoma zabavan, fenomenalno napisan. Na prvoj godini dramaturgije, dramatizovala sam jedno poglavlje romana i to je bio moj prvi ispitni rad. Sećam se da me je profesor Stevo Koprivica pogledao sa nevericom kad sam mu rekla da se cela scena vrti oko starog cirkuskog medveda. Bilo je zabavno i ludo u isto vreme. Takav je uticaj imala ta knjiga na mene.
Garp me je zaista ohrabrio. Posle toga želela sam budem pisac i ništa drugo.
KRUG SE ZATVARA, KNUT HAMSUN
Knut Hamsun je moj omiljeni pisac. Apsolutni klasik moderne književnosti, a Krug se zatvara je pravo remek-delo. Hamsun je majstor stila, reminiscencije, fragmentarne forme. Razuđena fabula ovog romana prati skoro ceo život glavnog junaka. Ukoliko želite da se posvetite ovom piscu, savetujem da krenete od romana kao što su Pan, Viktorija i Roza. To je lagani uvod u ono što tek sledi, u njegova kapitalna dela. Isak Bašević Singer je rekao da se čitava škola književnosti dvadesetog veka zasniva na Hamsunu.
Slažem se.
KATEDRALA, REJMOND KARVER
Ne možete a da ne volite Rejmonda Karvera. Karver je uticao na sve savremene pisce u tolikoj meri da toga nisu ni svesni. Jednog kasnog zimskog poslepodneva, vraćajući se sa faksa, zastala sam na Baniji i osvrnula se na štand uličnog prodavca knjiga. Tad sam ugledala Katedralu, izdanje Narodne knjige iz 1991. godine. Bilo mi je čudno što je prodavac baš tu, nikad ga do tad nisam videla. Pamtim takve trenutke u životu, pružaju mi magičnu dimenziju stvarnosti. Knjiga je koštala samo 100 dinara. Bio je to lak ulov. Kasnije sam kupila sve varijante zbirki njegovih priča, posebno predivna Lomova izdanja. Njegove priče su prava esencija kratke forme.
U poslednje vreme mnogo čitam ženske autore. Posebno bih izdvojila knjigu Vuci svoje ralo po kostima mrtvih Olge Tokarčuk. Ovaj roman sam pročitala nakon što sam konačno završila svoj rukopis i objavila Lovište, zatečena izvesnim podudarnostima. Olga Tokarčuk je odličan pisac. Veoma jasna u svojim namerama, a opet trilerovski okrenuta spoznaji ljudske duše i socijalnim problemima, međuljudskim odnosima. Dopala mi se njena vizija čoveka, odnos prema Prirodi, šumi, životinjama. Mogla sam da osetim tu mračnu atmosferu, kako mi noge upadaju u dubok sneg i vetar me šiba po licu, zaista je ostavila utisak na mene, na ironičan, možda čak i komičan način.
Naravno, kao ljubitelj kratke priče, drago mi je što izdavači sve više objavljuju i neguju ovaj žanr/formu pa bih tako preporučila zbirku priča naše spisateljice Sanje Savić Milosavljević Priče lopova poštenjačine, kao i priče Rumene Bužarovske, Loren Grof ali i super zabavnu Antologiju švedske noar priče u izdanju Tenesija. Kod nas je, pored zbirke priča, objavljen i roman Loren Grof Suđaje i furije, jedna od najboljih knjiga koju sam pročitala u poslednje vreme. Iako je tema romana obrađivana u književnosti i na filmu odnos supružnika ispričan iz dva različita ugla, Loren je uspela da me zavede veoma zanimljivom strukturom romana i predivnim rečenicama i učini da sa velikim nestrpljenjem čekam prevod njenih ostalih romana.
Za sam kraj, spomenula bih roman Božje dete Kormak Makartija. Nažalost, kasno sam otkrila Makartija. Uglavnom sam gledala ekranizacije njegovih romana i Božje dete je prvi roman koji sam pročitala. Priča je mračna, teskobna, užasna. Kritika američkog društva, u čijem je centru pojedinac lišen svih moralnih načela, koji poput krvoločnog predatora vreba svoj plen, uništava ga dok ga potpuno ne poništi. Makartijevo Božje dete je gore od zveri. Rekonstrukcija zločina mladog psihopate je kao ispljuvak izopačenog društva. Iako teška tema, kombinacija slenga i književnog jezika, ispovesti lokalaca i reči svevidećeg pisca/naratora, sjajno su ukomponovani i ostavljaju gorak ukus u ustima.
Nedavno sam, šetajući sa drugaricom, ugledala u izlogu knjižare Akademija knjigu Ko su oni bili, mladog pisca Gabrijela Krauzea. To je ono što trenutno stoji na mom stolu. Jedva čekam.
