Kada neko ko se nikad nije susreo sa jogom poželi da krene na časove, postoje uglavnom dva scenarija u njegovoj glavi – jedan je taj da je sve mnogo opušteno, treba da sat vremena samo sedim i ne radim ništa, ili, scenario dva – potrebno je da se vežem u čvor, ali ni jedno ni drugo nije baš istina.
U jogi svako počinje tamo gde se nalazi sada.
Kada vežbamo jogu, postoji polazna tačka od koje počinjemo, baš kao i sve drugo u životu. Polazna tačka je veoma lična i individualna i zavisi od toga gde se nalazimo u datom momentu. Jedna od osnovnih stvari koje ljudi žele kada kreću sa jogom jeste da promene nešto u sebi – da poboljšaju zdravlje, da mogu da razmišljaju jasnije, da se osećaju bolje i smirenije i da mogu da u svim oblastima života jednostavno postupaju bolje.
Iako u jogi počinjemo od tela, joga je zapravo nauka o umu.
U celokupnom sistemu joge postoji osam nivoa, osam grana joge. Prve dve grane predstavljaju jame i nijame. Tu su dati opisi kako treba da se ponašamo u odnosu prema drugima (jame) i u odnosu sa sobom (nijame). Sledeći stupanj jesu hatha yoga i pranayama – ono što radimo na časovima i taj deo obuhvata vežbanje asana, tehnika disanja i raznih tehnika pročišćenja tela, a sve ovo predstavlja osnovu za više grane joge (gde spadaju pratyahara, dharana, dhyana i na kraju samadi).
Inače, reč joga potiče od sanskritske reči Judž – što znači jedinstvo, celina ili sjediniti, ujediniti. Postoji jedna drevna izreka iz Upanišada koja metaforički opisuje odnos između tela, uma i svesnosti tj. Sopstva, koja kaže: ,,Telo su kočije, čula su konji, um su uzde, inteligencija je kočijaš, a Sopstvo je putnik. Mudar čovek zna da je njegovo pravo ,,Ja” – Sopstvo, samoispunjeno i samodovoljno onda kada je ujedinjeno sa telom, čulima i umom. To stanje jedinstva zove se joga.”
Zato bih rekla da su tri osnovne stvari od kojih počinjemo u jogi, kao tri kapije, a to su telo, dah i svesnost.
- Telo (vežbanje asana) – kao fizičko vozilo,
- Disanje (tehnike pranayame) – kao način da upravljamo svojom pažnjom, čulima i energijom,
- Svesnost (ovladavanje umom i tehnike meditacije) – mogućnost kontemplacije, samoposmatranja, razvijanje stava posmatrača (drashta bhava) i sposobnost nevezivanja (vairagya).
U jogi koristimo telo, dah i koncentraciju (usmerenu pažnju), kako bismo uticali na um i naučili da sagledavamo sebe – takozvana joga daršana ili proces uviđanje putem joge.
Asane
Kada radimo jogu postavljamo svoje telo u različite položaje koje nazivamo asane. Asana se prevodi sa sanskrita kao „položaj˝ ali ne običan položaj tela već onaj u kome smo stabilni i u kojem nam je udobno. Mudrac Patanđali je u svojim Yoga Sutrama naveo dve osnovne karakteristike asana „Sthira“ (stabilnost, postojanost, budnost) i „Sukha“ (sposobnost da postignemo udobnost u položaju). Oba kvaliteta su neophodna da bi fizički položaj u kome se nalazimo mogao da se smatra asanom.
Prema njihovim osnovnim karakteristikama i ciljevima, sve asane možemo grubo podeliti u 5 osnovnih grupa: ekstenzije, fleksije, inverzije, torzije i stojeće asane. Sve asane napravljene su tako da pročiste telo, ojačaju kičmu, detoksifikuju unutrašnje organe i uspostave stabilnu osnovu za naprednije prakse joge. Većina položaja koje svakodnevno praktikujemo na časovima fokusira se na:
- pročišćenje digestivnog sistema,
- ispravljanje telesnih disbalansa (posebno u kičmi i zglobovima),
- balansiranju nerava i smanjenju napetosti u umu
- ujednačavanju energija u telu kroz rad sa dahom i
- razvoj discipline i mentalne snage.
U jogi postoji termin „yoga chikitca˝ što doslovno znači „joga terapija“ i ima za cilj da ukloni stagnaciju iz tela i pokrene prirodni tok energije.
Svako ima svoj cilj koji želi da postigne vežbanjem. Većina ljudi počinje praksu sa očekivanjem da će postići određene rezultate, da ojačaju svoja leđa, da se izleče od astme, oslobode se bola, ili da se jednostavno osećaju energičnije i to postižemo praktikovanjem asana, joga položaja. Na primer, neko kome su ukočena ramena prilagodiće asane tako da utiču na taj nedostatak pokretljivosti, neko ko ima probleme sa disanjem izvodiće varijante asana koje su usmerene na to da otvore grudni koš i da produže udah i izdah. Postoje razni položaji u jogi i oni su tu da nam pomognu da postignemo maksimalnu korist sa minimalno napora.
Ali joga nije samo fizička disciplina, ona ide mnogo dublje.
Joga položaji samo su vidljivi deo joga prakse. Asana je naizgled statična poza ali kada se neko vreme zadržavamo u njoj dešava se mnogo više od samog fizičkog vežbanja. Iako je telo u položaju aktivno, mi u isto vreme učimo da se u tom stanju opustimo. A to radimo uz pomoć daha. Kada smo u asani, kada tu ostajemo neko vreme, kada se koncentrišemo, pravilno dišemo i usmeravamo pažnju i energiju, kada se telo sve više opušta ostajući u položaju – oslobađaju se određene tenzije koje skladištimo u sebi i otpuštaju se energije koje nas blokiraju da budemo protočni, slobodni i kreativni u svakodnevnom životu. Zato je i osećaj u telu nakon svakog časa neverovatno dobar.
Redovnim vežbanjem joge i pravilnim disanjem mi pokrećemo i održavamo taj protok energije u telu. Kada nema toka, kada energije u nama ne protiču kako treba, u našem telu pojavljuju se blokade a zatim, ako to potraje neko vreme, javljaju se razna hronična stanja, koja su samo glasnici gde je to „zapelo˝, odnosno gde to nema toka. Baš kao što u prirodi sve kruži, i jako je važno da je sve u skladu i toku, isto je i unutar nas.
Uglavnom kada neko tek počne da dolazi na časove joge ne razmišlja o sebi (pa ni o svojim problemima i bolestima) na ovaj način, ali što više osoba počinje da pokreće telo, da diše pravilno, da izvodi pravilno položaje, sve više počinje da oseća svoju energiju i sve je veći kapacitet osobe za zdravlje, radost i mir. Sve više ume da utiša um i da čuje prave potrebe tela i duše. Sve više postajemo prisutni u svom životu, i što je najvažnije, polako se i fizički simptomi povlače i nestaju, jer se usklađujemo u sebi.
Zato volim da kažem da je telo kao neka kapija, ulaz, ali ono nas vodi ka nečemu mnogo dubljem – prema svesnosti, prema onome što osećamo, potiskujemo i često ne razumemo. Zato ne preskačemo telo. Ne bežimo odmah u meditaciju. Prvo naučimo kako da živimo u telu i da ga slušamo. Jer telo pamti. Telo nosi tragove stresa, trauma, hroničnog napora. Mnogi dođu na čas sa bolovima u leđima, a zapravo nose teret koji nije fizički. Kada počnemo da se krećemo s pažnjom, pažnja počinje da se kreće kroz nas. To je prvi nivo isceljenja.
Sve što radimo sa telom, prenosi se i na psihu i obrnuto. Ako pokrenemo telo isceljuje se psiha – kada promenimo svoje mentalne obrasce isceliće se telo. Telo ima svoje granice koje vežbanjem sve više produbljujemo i te granice u istezanju, snazi, izdržljivosti i ravnoteži pomeraju se iz dana u dan, iz daha u dah, iz položaja u položaj. Jedno od glavnih učenja joga asana je učenje o prepuštanju ovim granicama, tako da kako se one menjaju i mi se pomeramo sa njima. Svaki put kada vežbamo mi izazivamo sebe do onog mesta u sebi gde možemo da ostajemo i svedočimo svim promenama, spoljašnjim i unutrašnjim, fizičkim i emocionalnim, mentalnim i spiritualnim.
Disanje i razvoj svesnosti
Kao što sam rekla, iako u jogi počinjemo od tela, joga je zapravo nauka o umu, a most između tela i uma jeste naš dah. Kada je dah miran um je takođe miran. Kada naučimo da ovladamo svojim dahom, vrlo lako možemo da ovladamo i svojim umom. Baš zato podjednako je važno disanje. Svesno disanje je ključ vežbanja. Kako produbljujemo svoj dah i kapacitete za disanje, tako se i naša energija povećava. Kada ovladamo svojim dahom možemo mnogo lakše da ovladamo i svojim umom, kao i pažnjom. Pažnja je stanje bića u kojem smo u potpunosti prisutni u onome što radimo, i to nam omogućava da osetimo šta se dešava unutar nas.
Najvažnije na svakom času joge jeste taj stalni osećaj svesnosti. Nije važno kako položaj izgleda spolja, važan je naš osećaj iznutra. Na svakom času joge koristimo telo ali sve vreme mi vežbamo prisutnost. Vežbamo da budemo svesni. Da dišemo svesno, da budemo u kontaktu sa telom, da posmatramo misli, a da se sa njima ne poistovećujemo. Naš um je takav da je uvek ili u prošlosti ili u budućnosti. Ako smo previše u prošlosti uglavnom smo depresivni, kada smo umom previše u budućnosti bićemo anksiozni. Um je uvek „negde tamo˝ i upravo je to suština svih praksi usredsređivanja pažnje – svesno vraćanje u sadašnji trenutak.
Joga je savršena praksa za produbljivanje svesnosti i vežbanje prisutnosti. Ona nas svojim tehnikama uči kako da dovedemo u balans rad nervnog sistema, rad endokrinog sistema, kako da radimo sa svojom energijom, sa svojim umom, i kako da energije u nama budu protočne. Radom sa telom zapravo direktno utičemo na nervni sistem, a kad se telo stabilizuje i disanje se uspori, tada se i um prirodno smiri. Zato je svesno disanje ključ. Ono nas vraća tamo gde se život zaista odvija – ovde i sada.
Šta se promeni kada neko krene na časove joge?
Kada vežbate hatha jogu, kada pokrenete svoje telo, dešava se jedna potpuna alhemija. Vežbajući asane, joga položaje, mi se oslobađamo dubokih potisnutih tenzija, koje su na fizičkom nivou vidljive kao mišićni spazam, ali su to vrlo često emocije koje nosimo u sebi, koje su tu komprimovane i koje vremenom postaju sve jače i kruće ako ne radimo sa njima. Baš zato na svakom času joge ponavljamo i teramo ljude da osveste svoje telo, sa posebnim akcentom na one delove tela gde osećaju najveću tenziju, i da dišu kroz to. Na ovaj način ustvari dovodimo pranu, životnu energiju, do tih napetih delova i polako ih vremenom oslobađamo i postižemo lakoću u telu i umu. Postoji ona izreka where attention goes, energy flows tako da na času joge, usmeravanjem svoje pažnje, dovodimo energiju gde treba i tako otpuštamo blokade.
Promene se u jogi dešavaju iznutra ka spolja, a mnogo toga se sa prostirke prenosi i na svakodnevni život. Volim uvek da naglasim da se uspeh u jogi ne ogleda u tome koliko smo savršeno izveli neki joga položaj. Uspeh u jogi ogleda se u tome da sve što smo naučili na prostirci možemo lako da primenimo i van nje i da to zaista živimo u svakodnevnom životu.
Zato na času joge težimo punim i pravilnim položajima ali mnogo više gradimo: istrajnost, stabilnost, snagu, prihvatanje, prepuštanje, sklad, lakoću i oslonac u sebi, a povećavamo svoju svesnost i produbljujemo u sebi kapacitete za radost i ljubav. Jer što smo svesniji sebe to smo bliži sebi.
Praktikovanje joge vodi, ne samo ka dobrom fizičkom i psihičkom zdravlju, već vodi i dubljoj konekciji sa našom višom, spiritualnom i intuitivnom, prirodom. Svako ima svoj jedinstveni put. Stanje unutrašnje tišine i radosti jeste ono što želimo da postignemo praktikovanjem joge, meditacije i raznih jogičkih tehnika. Ova drevna disciplina koja je danas jako važna nudi nam mogućnost da promenimo i unapredimo kvalitet svih aspekata našeg života, na svim poljima. Dovoljno je samo da znamo kako tome možemo da pristupimo, a kada znamo kako tada možemo preduzeti prave korake.
Put do mira i duboke ispunjenosti nije dalek, on je u nama, a odgovori koje tražimo nikad ne dolaze kada je um zauzet, dolaze tek kada je um miran i postojan.
