Da je značaj muzike mnogo više od zabavnog bilo je jasno još u antičkom periodu, o čemu svedoče mnogobrojne rasprave u pisanim i filozofskim spisima velikih antičkih filozofa. Grci su smatrali da muzika pored zabavne ima i važnu pedagošku, društvenu, estetsku i političku ulogu. Ova uzvišena umetnost kako su je oslovljavali u to vreme, zauzimala je važno mesto u svakodnevnom životu građana, jer se smatralo da ona podjednako umiruje ali i uzbuđuje dušu, delujući na moralne osobine naroda. Platon je verovao da što je bolja muzika, bolja će biti i država.
U godinama koje su sledile položaj muzike se samo poboljšavao, dobijajući na značaju. Zlatno doba umetnosti, a samim tim i muzike jeste doba humanizma i renesanse, kada se pojavljuju i prve mecene ili kolokvijalno rečeno pokrovitelji umetnosti koji su ogromne sume novca odvajali za razvoj i napredak ove uzvišene delatnosti. Ubrzo dolazi do takozvanih nastupa umetnika i onoga što se može opisati kao preteča današnjeg oblika koncerata. Smatra se da su se prvi koncerti organizovali prvobitno na fakultetima, da bi u godinama koje slede dobili oblik koji nam je danas poznat. Prvi javni koncert koji se naplaćivao desio se u Londonu. U pitanju je koncert violiniste Džona Banistera, a mesto gde je svirao bio je njegov dom. Sve to dogodilo se 1672. godine.
Početkom 19. veka publika postaje raznovrsnija, te javnim koncertima prisustvuju i niži društveni staleži. Kako je tehnologija napredovala tako se i menjala i popularnost ovih društvenih zbivanja. Veliku ulogu u svemu tome igrao je radio, posebno nakon Drugog svetskog rata, a potom i pojava televizije. Internet je doneo jednu sasvim drugu dimenziju, da ne govorimo o razvoju različitih platformi koje su sve to uzdigle na jedan viši nivo. Muzika je sve to morala da prati, prilagođavajući se i menjajući svoju formu, ali zadržavajući svoju višestruku ulogu. Sada je već to posebna grana industrije.
Poslednji izazov pred kojim se našla muzička industrija svakako jeste pandemija izazvana Covid-19, koja je svaku poru društva stavila na ispit. Nepoznanica pred kojom su se svi našli otvorila je pandorinu kutiju problema. Koji su to problemi sa kojim se suočava muzička industrija u jednoj od najrazvijenijih država – Americi, koja su to potencijalna rešenja na ovaj problem, da li će muzička industrija obući novo ruho pitanja su koja smo postavili Milici Cuckić, predstavnici i menadžerki BMAT Music Inovators kompanije na američkom tlu, koja više od jedne decenije radi u ovoj oblasti. Naša sagovornica je imala priliku da radi u istaknutim diskografskim kućama što joj daje idealan šlagvort da priča o gore pomenutim problemima i objasni u kom pravcu će se kretati ova grana industrije.
Imajući u vidu da je pandemija Covid-19 pogodila svaku industriju, koje su to najvidljivije posledice sa kojima se suočava muzička industrija?
Segment koji je najviše pogođen ovom pandemijom svakako jesu koncerti i turneje. Jedan od najvećih promotera koncerata Live Nation suočava se sa dramatičnim padom prihoda od 98 odsto, (sa 3.2 milijardi dolara koliko je to iznosilo u 2019. do 74 miliona dolara koliko je ostvareno u 2020.) Pokušavaju da reše taj problem povraćajem novca za sve kupljene karte koncerata koji su otkazani u tekućoj godini sa zadrškom da li će i kada koncerti ponovo početi da se dešavaju. Biće zanimljivo pratiti ponašanje posetilaca koncerata. Manje organizacije nisu čak ni u mogućnosti da ponude bilo kakav povraćaj novca što otvara novi problem, a to je da se dovodi u pitanje odnos koji njihov brend ima sa svojom publikom. Slično je i sa manjim organizacijama koje pružaju prostor za održavanje muzičkih manifestacije, ali i svim kompanijama koje obezbeđuju hranu i piće koji prate svaki muzički događaj. Bruto prihod od muzičkih izvođenja je tokom prošle godine bio oko 5.5. milijardi dolara. To je ogroman gubitak koji pogađa čitavu muzičku industriju, s obzirom na to da je skoro samo 20 odsto bilo dostupno za turneje zakazane za ovu godinu. Preko 57 miliona karata prodato je širom sveta 2019. godine, zahvaljujući kome se održalo toliko zabava u ekosistemu. To je pokrilo budžete velikog broja ljudi koji su uključeni u ceo taj proces: od umetnika, njihovih timova, kompanija za produkciju događaja uživo itd. To je pomoglo i drugim granama da napreduju poput prodaje robe. Sada je sve to na čekanju i niko ne zna hoće li i kada ljudi biti spremni da izdvoje isti novac za zabavu kao i pre pandemije.
Zvanični podaci pokazuju da se prošlogodišnji prihod američke diskografske industrije kretao oko 1.1. milijardu dolara. Na koji način će posledice izazvane virusom uticati na jednu od najrazvijenijih američkih grana industrije? I ko će najviše time biti pogođen?
Kao što sam već pomenula, turneje i koncerti, živa izvođenja jesu i biće najviše pogođeni. Slično će se dogoditi i striming pretplatama, možda ne u tolikoj meri, ali će se osetiti, jer će sve više ljudi ostajati bez posla što će uticati da umanje svoj budžet prethodno namenjen za muzičke i druge sadržaje. Platforme smišljaju druge, alternativne načine kako bi zadržale pratioce. Tako su se neki okrenuli podkastima, drugi su se odlučili za dodavanje drugih sadržaja kako bi zadržali svoje pretplatnike.
Svedoci smo da je veliki broj dešavanja (konferencije, koncerti, radionice, turneje) otkazan ili pomeren. Šta je alternativa tome?
Dogodio se masovni zaokret ka živom emitovanju tokom perioda pandemije. Iako to jeste brzo i inovativno rešenje, ono sa sobom nosi određene rizike:
- autentičnost koncerata teško da će ponoviti, ali svakako ima ulogu da zadrži taj trenutak povezivanja umetnika sa svojom publikom, što je jako važno za održivost njihove karijere ali i razvoj posle kovida ;
- muzička industrija nije imala dovoljno vremena da se adaptira na ovaj novi trend u pogledu licenci prenosa koje se moraju poštovati, uz autorske nadoknade u skladu sa tim. Koliko god da je dobro što umetnik ima prilike da nastupa pred publikom u ovakvoj formi živog prenosa, on često to radi bez ikakve nadoknade, besplatno, pošto se karte ne prodaju, a izostaju i nadoknade za izvođačka prava. Bilo je nekoliko primera gde su umetnici uspešno mogli da unovče svoj nastup kroz kupovinu karata koje su se prodavale online putem, ali je to uglavnom slučaj sa već izgrađenim i velikim imenima. Oni koji tek počinju ili su u razvoju će i dalje morati da nastupaju besplatno. Ulog je povećanje i razvoj kluba pratilaca.
Društvena platforma TIK TOK je takođe dobila na popularnosti tokom ovih meseci, a posebno među mlađim generacijama pružajući im mogućnost interakcije i konzumiranja muzike na novi način.
Šta je budućnost muzičkih festivala?
Iako sa sigurnošću ne možemo da znamo kada će se tradicionalni muzički festivali vratiti, vidimo da virtualna stvarnost postaje sve uspešniji podvig i trend. Američki reper Travis Skot je u partnerstvu sa vodećom online gejming platformom Fortnite napravio petnaestominutni lajv set u aprilu mesecu što je bilo potpuno neverovatno. Produkcija ovog tipa svakako je jeftinija od organizovanja jednog muzičkog festivala. Ono što se takođe dešava jeste da gejming industrija sve više postaje saveznik u tom prostoru lajv prenosa. Jedna od kompanija Amazona Twitch dozvoljava sličnu stvar svojim korisnicima, pružajući mogućnost svojim igračima koji su muzičari da iskoriste platformu za izvođenje muzike. Možda ova alternativna rešenja deluju primamljivo samo određenoj grupi publike, ali svakako jesu dobar odgovor na vreme u kome trenutno živimo. Neki masovni festivali poput Coachella, Rock in Rio ili Glastonbury Festival, pomenimo samo neke od njih, još uvek nemaju datume za narednu godinu, što je apsolutno razumljivo ako se uzmu u obzir sve neizvesnosti sa kojima se suočavamo. A i oni koji su odredili datume, ne znači da se neće suočiti sa ponovnim otkazivanjem, sve je pod znakom pitanja. Jedna stvar jeste sigurna – ako i kada se dese prilagodiće se, investirajući pre svega u bezbednost svojih posetilaca. Još jedna stvar na koju je pandemija skrenula pažnju jeste pitanje osiguranja ovih događaja u situacijama kao što je ova – organizatori koncerata su sada mnogo više svesni rizika nego ranije.
Kako će izgledati muzička industrija u postkovid periodu? U kom novom obliku će nastaviti da posluje?
Kao i uvek, muzička industrija će morati da deluje inovativnije, ali će morati i da se prilagodi novonastalim okolnostima. Dok su turneje na čekanju, muzički i video prenosi uz podršku društvenih mreža će nastaviti da povećavaju prihod i povezuju publiku sa celokupnim ekosistemom muzike. Da bi se obezbedilo više novca za svakog ko je uključen, sistem će bez sumnje, morati da bude transparentan, tačan i što pošteniji. A to je neprestana bitka koju je ovaj sektor vodio i pre početka pandemije. Možda će zlatna sredina (ako postoji) ove situacije biti takva da će se, uprkos padu potrošnje na zabavu i muziku, procesi distribucije i plaćanja sistema poboljšati kako bi se pratio korak sa potražnjom i potrebnim isplatama.
