Ovaj put nastavljamo letnju šetnju cvetnim livadama. Kako bi ovo toplo godišnje doba što duže sačuvali za sebe i uživali u njemu svim svojim čulima, kroz naredne pasuse ćemo se potruditi da vam na što bolji način približimo još neke darove koje ono nosi. Zato obujte svoje patike, sa sobom ponesite platnene vrećice i makaze – i spremni smo za pokret!

Hajdučka trava (Achillea Millefolium L.)

Hajdučka trava je jedna od najrasprostranjenijih lekovitih biljaka sa najčešćom upotrebom. Raste kao samonikla biljka u celoj Evropi – uz puteve, na livadama i pašnjacima, travnjacima i njivama, rubovima šuma.  U narodu je još nazivaju i hajdučica, sporiš, paprac, kuniska, stoliska, mesečina. Veruje se da su hajduci svojevremeno oko vrata nosili vence sačinjene od ove biljke i njom lečili svoje rane, pa je ona zato u narodu i dobila ime hajdučka trava.  Svoje latinsko ime ona je dobila po grčkom mitskom junaku Ahileju, koji je prema legendi ovu biljku privijao na svoje rane u Trojanskom ratu. Drugi deo njenog naziva sastoji se od dve grčke reči – mille, što znači hiljadu i folium, što znači list. Baš zbog toga je ova biljka u narodu poznata i kao stolisnik.

Hajdučka trava je biljka koja pripada porodici glavočika (Asteraceae). Ona je snažna višegodišnja, zeljasta biljka koja na svojim pojedinim delovima može biti odrvenela. Njena visina je do 70cm. Listovi su mnogostruko, perasto izdeljeni u brojne  listiće. Oni su na početku svetlije zeleni, dok vremenom dobijaju tamno zelenu boju. Stabljika je jaka, okrugla, nerazgranta, uspravna i nosi listove sa kratkom stabljikom. Cvetovi su grupisani na samom vrhu biljke u štitaste cvasti. Cveta od početka juna do prvih jesenjih mrazeva. Cvetovi su uglavnom bele boje, mogu biti i žućkasti do bledoružičasti. Hajdučka trava je veoma otporna i dobro podnosi temperaturne ekstreme – kako vrućinu, tako i hladnoću. Izbegava preterano vlažna staništa. Cela hajdučka trava je veoma mirisna, dok njeni cvetovi imaju opor miris.

Za sam uzgoj hajdučke trave poželjno je birati osunčane položaje sa dobro dreniranim zemljištem. Berba listova se vrši tokom cele vegetacijske sezone, dok se cvetovi beru u samoj fazi cvetanja, kad je sunce najjače, zato što tad sadrže najviše eteričnih ulja i najveću lekovitu vrednost. Biljka se seče u dužini od 30cm.

Hajdučka trava se može koristiti i sušena i sveža. Proces sušenja se odvija na vetrovitom i senovitom mestu, nakon čega se bilje pakuje u jutane vrećice, sa rokom trajanja od oko dve godine.

Lekovita svojstva hajdučke trave su poznata od davnina. Ona nalazi široku primenu u tradicionalnoj medicine, homeopatiji i kozmetologiji. Stari Grci su ovu biljku koristili za zaceljivanje rana na koži. Cvetovi i listovi su se jeli sveži ili se od njih pravio čaj. Pokazalo se da hajdučka trava efikasno zaustavlja krvarenje iz rana,  pozitivno utiče na sistem organa za varenje i da pospešuje cirkulaciju. Kineska medicina ističe njen blagotvorni uticaj na bubrege, slezinu, jetru, kao i na energetske kanale po celom telu.

Znatno veća količina eteričnih ulja se nalazi u cvetovima hajdučke trave, nego u samim listovima. Ona sadrže laktone i flavonoide koji imaju protivupalna svojstva. Flavonidi takođe podstiču rad pljuvačnih žlezda i na taj način pomažu proces varenja.  Ova biljka sadrži i kalijum, koji pozitivno utiče na rad srca, bubrega, krvotok i efikasno rešava menstrualne tegobe – opuštajući glatke mišiće u crevima i materici. Čaj od hajdučke trave može ublažiti anksioznost i depresiju, tako što smanjuje izlučivanje kortikosterona, hormona koji je visok tokom izloženosti hroničnom stresu.

Od hajdučke trave se na veoma jednostavan način može napraviti macerat tako što čistu teglu napunimo cvetovima i listovima tek osušene hajdučke trave i zatim u nju dolijemo hladno ceđeno maslinovo ili suncokretovo ulje. Teglu je potrebno dobro zatvoriti i držati je na hladnom i tamnom mestu 40 dana uz povremeno mućkanje. Smesu zatim procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u istim uslovima. Ovaj melem je odličan za rane, opekotine, kao i za hemoroide. Pri spravljanju čaja od hajdučke trave treba znati da se ova biljka ne kuva, kako bi zadržala svoja lekovita svojstva. Dovoljno je samo cvetove preliti ključalom vodom. Ovako spremljen čaj je najbolji za regulisanje rada organa za varenje.

Potrebno je biti obazriv pri upotrebi hajdučke trave – ona povećava fotosenzibilnost, trudnice treba da je izbegavaju, kao i ljudi koji koriste terapiju za razređivanje krvi, pojačanu želudačnu kiselinu ili povišen krvni pritisak.

Pored svih svojih osobina hajdučka trava je odličan biostimulans. Ona efikasno privlači insekte oprašivače koji su neophodni za razmnožavanje biljaka. Svojim mirisom privlači i insekte predatore koji se hrane štetočinama. Naročito je vole bubamare. Takođe, ona je efikasna u odbijanju komaraca i muva. Hajdučka trava je odlična za kompost, zato što svojim korenom veoma lako usvaja hranjive elemente kao što su kalcijum, kalijum, mangan, bakar, gvožđe i fosfor. Ona je zapravo jedna od retkih biljnih vrsta koja ima sposobnost da akumulira bakar koji stimulativno deluje na imunitet biljaka. Postoje mnogi načini da se napravi prihrana za biljke od hajdučke trave, a ovo je samo jedan od njih – biljnom masom je potrebno napuniti ¾ staklene tegle zapremine 3l. To preliti vodom, zatvoriti poklopcem i ostaviti da stoji na tamnom mestu, uz povremeno mućkanje petnaestak dana. Ovako napravljen biostimulans procediti i koristiti na 21 dan. Kod češće upotrebe poželjno je razblažiti ga vodom u odnosu 1:10.

Zbog svoje otpornosti i dekorativnosti hajdučka trava može predstavljati izuzetan ukras u svakoj bašti.  Ona se veoma lako širi putem svojih rizoma, tako vezuje zemljište i veoma je efikasna na obroncima i kosinama, gde usporava procese erozije.

Majčina dušica ( Thymus serpyllum L.)  

Majčina dušica je u narodu poznata i kao timijan, bakina dušica, bukovica, divlji bosiljak, materka, tamjanika. Rasprostranjena je širom Evrope i Azije, od brdskih do visokoplaninskih predela. Kod nas je uglavnom samonikla, ali se i gaji, uglavnom u Vojvodini i istočnoj Srbiji.

Legenda kaže da je ime dobila po Bogorodici koja se na njoj odmarala za vreme bega u Egipat. Egipćani su je koristili u procesu balzamovanja. Stari Grci su je koristili u svojim kupatilima i palili kao tamjan u hramovima. Verovalo se da je ona izvor hrabrosti i zato su je neretko trljali po svojim grudima. Takođe su joj pripisivane i mnoge druge magijske sposobnosti. Zahvaljujući Rimljanima majčina dušica se raširila po Evropi. Oni su je koristili da pročiste svoje sobe, dodavali u kadu sa vodom kako bi pospešili dobru energiju i kadili njom kuću. U Evropi u srednjem veku ona bi obično svoje mesto našla ispod jastuka, kako bi spavaču donela što mirniji san. Za vreme velikih epidemija vekovima se  čaj od majčine dušice pio umesto vode. U upotrebu se vratio na velika vrata za vreme aktuelne pandemije.

Majčina dušica je višegodišnja zeljasta biljka sa jednogodišnjim stablom. U pitanju je razgranati, polegli žbun, visine do 30cm. Stablo je okruglo i prekriveno dlačicama. Bočne grančice su tanke i uspravne, sa cvetovima grupisani na vrhu.  Cvetovi grupisani na vrhu grančica ili u pazuhu listova koncentrisani su u okruglaste klasaste cvasti i različitih su nijansi ružičaste boje. Listovi su sitni, izduženo lancetasti, prekriveni mekim dlačicama, ispunjeni etarskim uljem. Biljka cveta od maja do prvih mrazeva. Intenzivnog je mirisa, koji je veoma ugodan. U pitanju je medonosna vrsta. Majčina dušica raste na suvim i toplim staništima. Voli laka i propusna zemljišta. Odlično podnosi sušu. Možemo je pronaći na livadama, pašnjacima, kamenjarima, uz puteve i obode šuma. Kako bi njen prinos bio što bolji potrebno je obezbediti joj dosta svetlosti i toplote.

Upotreba majčina dušice zavisi od procenta sadržaja etarskog ulja. Osušena biljka sadrži oko 0.6% etarskog ulja, kao i tanine, flavonoide, gorke supstance i vitamin C. Pri sakupljanju odseca se ceo nadzemni deo biljke, suši se na hladnom i promajnom mestu, a nakon sušenja se odbacuju grube grančice.

Majčina dušica ima široku primenu u kulinarstvu, naročito u italijanskoj kuhinji. Jelima se dodaje u svežem ili suvom stanju. Čest je sastojak specijaliteta od mesa, povrća, salata i čorbi. Smatra se da neutrališe masnoću jakih jela. Veoma je aromatična i treba je koristiti u malim količinama. Može se koristiti i kao konzervans.

Za pripremu čaja potrebno je jednu punu kašiku čaja preliti sa četvrt litra kipuće vode. Biljke ne treba kuvati, kako bi sačuvali njihovu lekovitost. Čaj od majčine dušice je dobar za ublažavanje kašlja, kod bronhitisa, prehlade, upale grla i nesanice. On ima antiseptično dejstvo na unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalni trakt.

Majčinu dušicu ne bi trebalo da konzumiraju osobe koje imaju probleme sa žuči, čirom na želucu i komplikacije sa jetrom, kao i problem sa štitnom žlezdom. Preparate na bazi ove biljke ne nanositi na lice.

Topla kupka u koju dodate majčinu dušicu imaće blagotvoran efekat kod reumatizma i prehlade.

Eterično ulje od majčine dušice ima antibakterijska, antioksidaciona i antimikotična svojstva. Od njega se mogu pripremati voda i pasta za ispiranje usta.

Kako je ovo veoma varijabilna vrsta sa velikim brojem ukrasnih varijeteta atraktivnog izgleda, često se koristi u ozelenjavanju. Majčina dušica se lako ukoreni, brzo širi i gusto pokriva velike površine tla. Odlična je za primenu na suvim i kamenitim položajima, kao i pri izradi alpinetuma.

Share

• Tweet
• Pin It