Nedelja, 18 časova, Radio Tokio, 1943. godina. “Ovde Tokijska ruža. Izgubili ste sve svoje brodove, postali ste siročići Pacifika. Zar mislite da ćete se vratiti svojim kućama?” Odzvanjale su reči u etru. Zavodljiv, ženski glas, jasan i čist američki naglasak. Radio voditeljka iz Los Anđelesa, japanskog porekla – Ikuko (Iva) Toguri D’Aquino.
Rođena na Dan nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država kao drugo od četvoro dece porodice Toguri, koja je napustila Japan i naselila istočnu stranu američkog kontinenta. Mlada Ikuko pokazivala je afinitete prema prirodnim naukama, da bi kasnije diplomirala na odseku zoologije na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Bračni par Toguri nije želeo da njihova deca budu diskriminisana po bilo kojoj osnovi od strane svojih vršnjaka, tako da su se trudili da im obezbede sve što su tadašnji američki tinejdžeri imali. Priklonili su se i metodistima i vaspitavli ih u duhu hrišćanstva. Politička pripadnost zauzimala je posebno mesto u životima Amerikanaca. Kako nisu želeli da se izdvajaju i na ovom polju, članovi ove porodice deklarisaće se kao republikanci. To će imati veliki uticaj na Ivin kasniji život.
(Ne)Snalaženje u Japanu
Zbog bolesti majčine sestre Ikuko će nakon završenh studija 1941. godine otići u Japan. Nepoznavanje jezika i kulture otežaće njene prve mesece u zemlji izlazećeg sunca. Kako nije mogla da čita njihove novine, nije mogla ni da prati dešavanja na svetskoj političkoj sceni. To je period kada je Drugi svetski rat uveliko u toku i kada se odnosi između Japana i SAD sve više zaoštravaju. U nekom trenutku Toguri će podneti molbu za dobijanje američkog pasoša, jer je u tom trenutku imala samo potvrdu uz pomoć koje je mogla do dođe u Japan. Ceo proces prekinuće napad japanske vojske na američku luku Perl Harbor. Ikuko Toguri ostaje na japanskom tlu do daljnjeg. Svesna da mora nekako da preživi počinje sa učenjem jezika, a uskoro će se i zaposliti kao tipkačica za Radio Tokio. U početku je nadgledala američke vojne emisije, a onda će dobti novo angažovanje. To će biti prelomna tačka u životu ove devojke.
Strike up Leader, Strike up the Band
Bio je to period kada je radio kao sredstvo informisanja razvio svoj pun potencijal. Slušao se u domaćinstvima, stacionarima i u kasarnama. Po uzoru na svoje saveznike, Nemačku i Italiju koje su uveliko koristile radio u propagadne svrhe, Japan će nastaviti u istom maniru. Sa ciljem da se demorališu američki vojnici nastaće emisija The Zero Hour, zabavnog karaktera sa propagadnim materijalom. Uvodnu špicu emisije činio je instrumental pesme Strike up the Band. Potom bi sledio The Orphan Annie Show u trajanju od 20 minuta koji je otvarao mekan i prijata ženski glas. Taj melodičan i topao glas koji se svake nedelje obraćao američkim vojnicima pozivajući ih da se vrate svojim domovima bio je ni manje ni više nego glas Ikuko Toguri. Dvadeset minuta je bilo dovoljno da im prenese najnovije vesti sa bojišta koje su se prekidale novim džez numerama i popularnim pesmama sa tadašnje američke muzičke scene. Verovali ili ne i džez je imao veliku ulogu u politici i igrao je važnu ulogu u političkoj propagandi.
Borbeni put Tokijske ruže
Da je bila izuzetno hrabra za to vreme govori i to da je krijumčarila hranu i nosila je zatvorenicima do obližnjeg zatvora. Tokom kasnijeg rada na emisiji, u svojim nedeljnim obraćanjima, upozoravla je vojnike tako što je menjala tekstove i prenosila dvosmislene poruke. Tokom boravka na radiju, upoznaće portugalca Felipea D’Aquina za koga će se i udati. Potom će promeniti ime u Iva. Tako će ostati i upamćena. Nakon japanske kapitulacije završava se Drugi svetski rat i ona se vraća u SAD kao zatvorenik gde počinje njeno suđenje koje će trajati nekoliko nedelja. Postala je sedma osoba u istoriji SAD–a koja je osuđena za izdaju… Smatra se da je njeno suđenje bilo najskuplje i najduže. Porota je na osnovu tadašnjih izjava i prikupljenih (ne)dokaza proglasila Ivu krivom i prepisala joj kaznu od 10 godina zatvora.
The truth of Tokyo Rose
Istinu o Tokijskoj ruži, nadimku po kome je postala poznata, rasvetliće novinar Ron Yates. Nakon dugogodišnjeg istraživanja, otkriće da su svedoci pod prisilom dali lažne izjave i da je Toguri nedužno okrivljena. Najpoznatiju Tokijsku ružu će pomilovati američki predsednik Ford, iz republikanske stranke, kojoj je i sama bila naklonjena. Uz izvinjenje da je načinjena greška u njenom slučaju, objavljena su i dokumenata koja ukazuju na lažne izjave i potvrđuju Ivinu nevinost. Poreklo naziva Tokijska ruža, vezuje se za usamljene muškarce u južnom Pacifiku koji su pod tim imenom nazivali sve devojke koje su u to vreme bile radio – voditeljke, a koje su oni zamišljali kao egzotične gejše. Iako je pored nje bilo još dvadesetak devojaka koje su nazivali ružama Tokija, Amerikanka japanskog porekla ostaće upamćena kao jedina identifikovana Tokijska ruža.
U međuvremenu izgubiće bilo kakav kontakt sa mužem. Vratiće se u Čikago gde će nastaviti da vodi trgovačku radnju svoga oca. Godinu dana pre njene smrti, grupa Veterana odlikovaće je nagradom Edward J. Herlihz Citizenship Award. Tokijska ruža napušta svet u svojoj devetoj deceniji.
“You were like a tiger, you never changed your stripes, you stayed American through and though”, reči su njenog oca, koje na najbolji način i opisuju ovu radio voditeljku neobičnog životnog puta.
