Volimo da čitamo njene tekstove, recenzije knjiga i uživamo u njenom serijalu posvećenom običnim-neobičnim ljudima. Njeno ime je Hana Kazazović i znate je pod nadimkom Cyber Bosanka. Pričale smo o tome kako je postala Cyber Bosanka, koliko vremena je trebalo da prođe da bi se čulo za njen blog, i kakve mogućnosti su joj se otvorile upravo zahvaljujući blogu
Kako bi Hana predstavila sebe?
Otprilike se uvijek predstavljam slično – zaljubljenik u internet, radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje, optimistična i duboko uvjerena da se sve ono što radimo i mislimo sebi ili drugima, u životu vrati nama.
Kako je nastala Cyber bosanka?
Tako što sam neke 2006. godine počela pisati prvo anonimni blog na jednoj od platformi i dopala mi se ta mogućnost da na nešto što napišem odmah dobijem i povratnu informaciju. Nakon par godina pisanja u maju 2009. odlučujem da pokrenem blog pod svojim imenom, ne krijući se. Tražila sam nešto što bi me opisalo pa sam tako došla do tog Cyber Bosanka jer ću u životu uvijek, bez obzira na to gdje živim, nositi to porijeklo koje me uveliko čini onim što jesam, a kako puno vremena provodim na internetu onda mi se to «cyber» učinilo kao zgodan dodatak.
Da li je bilo potrebno mnogo vremena da ljudi čuju za vas, da krenu da prate vaš blog? Kako je zapravo publika došla do vas?
Ja sam nekako paralelno sa tim početkom bloga počela i sa korištenjem Twittera i tako sam u stvari došla do prve publike. Desilo se da se nekima od njih dopao tekst pa su ga podijelili i onda je to polako išlo svojim tokom. I sama sam čitala druge blogove i komunicirala sa blogerima i sve je to trajalo nekih par godina u suštini, ništa nije bilo preko noći.
Šta vam je donelo pisanje bloga, i kako su vam se otvarala neka nova vrata na vašem profesionalnom polju?
Sve neke lijepe stvari koje su mi se desile u ovom periodu su korijen imale upravo u pisanju bloga. 2011. sam pomoću teksta na blogu našla posao koji i danas radim. Naime, ja sam u to vrijeme bila vlasnica male radnje koja nije dobro poslovala i morala sam tražiti alternativu. Umjesto klasičnog traženja posla ja sam napisala tekst. Na njega su reagovali mnogi, između ostalog i firma Prime Communications čiji su me vlasnici pratili na mrežama i blogu, te sam tako došla i do ovog angažmana. Osim toga sam na raznim konferencijama na kojima sam učestvovala kao bloger upoznala mnoge zanimljive ljude, sklopila super prijateljstva, ostvarila neke saradnje. Vrhunac je mislim moje prošlogodišnje trosedmično putovanje u Ameriku na poziv Američke ambasade u BiH.
Išla sam na studijsko putovanje za blogere i korisnike društvenih mreža koje je organizovao State Department i to je zaista bilo prekrasno iskustvo. Zadnja stvar koju mi je blog donio je projekat «BH ljudi» koji je podržao UNDP u BiH i tokom kojeg sam proputovala 20 mjesta u Bosni i Hercegovini te u njima pronašla i predstavila 100 zanimljivih ljudi.
Koliko su ljudi zainteresovani za vaše e-knjige o blogovanju i da li se javljaju sa zahvalnošću da su im vaši saveti pomogli?
U periodu kad sam ih objavila su bile jako čitane i puno njih se javilo i zahvaljivalo. Mislim da je bilo u pitanju nekoliko hiljada ljudi, a onda sam pogubila evidenciju o tome tako da više to ne brojim, ali čak i danas se znaju javiti i zahvaliti na savjetima.
S obzirom na to da ste sa 25 godina ušli u svet biznisa, i imali sopstvenu radnju, a sada radite poslove vezane za internet, da li u poređenju sa tim vremenom, možete da kažete da radite posao koji volite?
U odnosu na tu radnju i iskustvo poduzetništva definitivno. 🙂 To mi je noćna mora jer sam propala pa se tog perioda ne sjećam kao baš lijepog, mada je stvarno bilo korisno iskustvo. Mislim da je stvar i u godinama, jer kad si mlađi ne misliš previše o rizicima. Sad sa 40 ne znam da li bih imala hrabrosti za poteze koje sam onda radila. U svakom slučaju mi više odgovara ovo sad.
Kakvi su vaši dalji planovi što se tiče bloga?
Kako trenutno privodim kraju projekat BH ljudi javlja mi se želja da iskustva koja sam imala tokom proteklih pola godine nekako «izbacim» iz sebe. Razmišljam o pisanju ili knjige ili tekstova i sigurno ću to napraviti, samo je stvar vremena u kojoj formi. Sam projekat mi je otvorio neke nove vidike i želje pa sam sad u slaganju utisaka i preraspodjeli svojih maštanja, pa vjerujem da će se iz svega izroditi i neke nove ideje.
Šta biste poručili mladim ljudima koji žele da se oprobaju u pisanju putem bloga, šta je potrebno da znaju?
Poručila bih im da krenu sa pisanjem i da pišu radi sebe, ne misleći o tome šta će biti, o zaradi ili putevima na kojima će ih blogovanje odvesti – ali samo ako vole da pišu. Ja na blog nisam nikad gledala kao na cilj, više mi je bio saputnik tokom svih ovih godina, ali sve što sam uz njegovu pomoć doživjela ne bih mijenjala za ne znam kakve pare ili karijeru. Rasla sam sa njim, odnosno toliko pisanje je mene tjeralo da se preispitujem i radim na sebi stalno, jer je pisanje usko vezano sa razmišljanjem. A ko puno misli uvijek ima šansu da nešto i smisli 🙂 U svakom slučaju bih svakom preporučila da proba i da se ne opterećuje brojkama, jer ne mogu se sve stvari u životu izmjeriti na isti način.
