Potrudiću se da ovaj tekst ne odzvanja feminizmom, niti da zvuči pristrasno. Hajde samo da damo vetar u leđa svim onim devojkama koje se dvoume da li da pođu putem IT-a, osvrnemo se i potapšemo po ramenu sve ove žene koje nam već krče put u pomenutoj sferi i postavljaju standarde u dragoj nam Srbiji.
Čini se da dolazi do pomaka poslednjih godina što se tiče rušenja stereotipa da je IT muška teritorija. Za vreme svog rada u Razvojnom centru Microsofta shvatila sam da zaista postoji veliki broj devojaka u ovoj oblasti, ali one nekako nenametljivo rade svoj posao. Da se razumemo, nenametljivo ne znači i loše. Kada dođe trenutak da se finalni proizvod svog tog rada obelodani, često izazove pozitivnu lavinu uzročno-posledičnih dešavanja u IT zajednici.
Dok vam ovo pišem sedim na Tajlandu, tu sam već dva meseca. Moj posao mi je to omogućio, i iskrena da budem potajno sam se nadala da ću upoznati pregršt žena ovde – znate već kako ide „networking“, upoznate se, skontate da imate iste (biznis) ideje, postanete „BFFs“ (jer putovanja to rade), pokrenete neki „epic“ proizvod i menjate svet na bolje. Ipak ne… Broj žena developera/frilensera/preduzetnika koje sam upoznala za ova dva meseca? Nula. Broj muškaraca? Mnogo. Možda mi se samo nije posrećilo, ali me je ipak nateralo da se zapitam gde se kriju sve te divne, talentovane žene i zašto ne izađu u svet. Dobro, rekla sam na početku da neću biti pristrasna, pa hajde da se vratimo na stanje u Srbiji koje je i poenta ovog teksta, jel’?
Teodora mi je rekla da bismo mogle da obradimo temu „Položaj žena u IT-u“; pa naravno da sam odmah na prvu znala koga želim za sagovornika! Dva poziva, tačnije dve poruke kasnije i imala sam pristanak kako Razvojnog centra Microsofta u Srbiji (MDCS) tako i ITkonekt-a. Zašto baš njih?
MDCS već petu godinu zaredom organizuje događaj „Ženske priče u IT-u“ u cilju ohrabrivanja i osnaživanja devojaka i žena da grade karijere u oblasti STEM-a (science, technology, engineering, and mathematics). Obzirom na to da veliki deo zaposlenih u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji čine žene, rekli bismo da se ideja o organizovanju ovog događaja nametnula prirodno. A poznajući te žene koje tamo rade, znam koliko predano rade na osnaživanju ove zajednice. Dakle, 9. marta su se održale pete po redu „Ženske priče“ u prostorijama MDCS-a. Ono što mene zanima je pogled na ovaj događaj i generalno položaj žena u IT-u iz ugla organizatora.
Nataša Malinović i Nada Krstić su mi rekle kako stvari izgledaju iz njihovog iskustva:
„Generalno gledano u IT-u, kao inženjerskoj struci, značajno je manji procenat žena nego što bi trebalo da bude. Događajima kao što je ovaj želimo upravo da povećamo procenat žena u IT-u. Još pre pet godina u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji počeli smo da se bavimo približavanjem inženjerske struke ženskoj populaciji, mnogo pre nego što je to postalo deo opšteg trenda koji danas postoji. Verujemo da će u budućnosti IT postati pretežno ženska industrija. Kroz prethodnih pet godina rada, počeli smo da vidimo neke rezultate – broj žena koje apliciraju za posao i praksu danas je značajno veći. Uspeli smo da popravimo te brojke, ali one su i dalje daleko od onoga što bismo želeli. Takođe, ono što naše iskustvo pokazuje jeste činjenica da timovi sačinjeni od žena i muškaraca beleže mnogo bolje rezultate. Različiti uglovi gledanja u svakom timu su dobrodošli, jer onda postoji veći prostor za pronalazak inovativnih rešenja. Ono što mora da se menja u našem društvu jeste stav o IT-u kao o „muškoj“ profesiji, jer upravo je to što obeshrabruje žene da se oprobaju kao inženjeri. Samo sa povećanjem broja žena, IT industrija će doživeti pozitivnu transformaciju.“
Kako onda prebroditi potencijalni nedostatak samopouzdanja uzrokovan činjenicom da veći deo IT-a „pripada“ muškoj populaciji? Sa ovim događajem MDCS je ugostio skoro 500 devojaka iz čitave Srbije.
Na moje pitanje kakav „feedback“ dobijaju od devojaka koje prisustvuju ovim radionicama i koje su to sumnje vezane za rad u ovoj industriji koje se najčešće kod njih javljaju, Nataša i Nada su rekle:
„Utisci koje devojke nose sa ovog događaja su izuzetno pozitivni. Baš nakon ovog poslednjeg događaja obradovalo nas je pismo, rukom napisano na kartonskoj čestitki, u kome nam se studentkinja iz Niša zahvaljuje na divnom danu koji provela sa nama. Njihove lepe reči nam mnogo znače. Znamo da nešto menjamo i da radimo pravu stvar. Ovaj događaj ih osnaži, da im neophodnu energiju i hrabrost da pokušaju, jer to su stvari zbog kojih se najčešće ne usuđuju da se prijave za posao ili praksu. Najčešće čujemo da nisu dovoljno dobre, da moraju još malo da se spreme, plaše se da li dovoljno znanja imaju, da li dobro znaju engleski jezik. Upravo te teme pokrećemo na događaju – kroz radionice imaju priliku da se upoznaju šta je sve potrebno da znaju kako bi poslale aplikaciju, kako izgleda jedan radni dan, šta znači program mentorstva, koji je i osmišljen da bude njima podrška. Informišemo ih koje sve pozicije postoje u Razvojnom centru i šta one tačno podrazumevaju. S obzirom na to da znamo koliko je samopouzdanje važno, posebno o tome razgovaramo sa njima. Ohrabrujemo ih, pokazujemo da je sve moguće kroz lične priče devojaka i žena koje su prošle put koji i njih čeka. Ukazujemo im da je najgore što može da im se dogodi jeste da ni ne pokušaju! Sve poseduju znanje, iskustvo je nešto što će svakako steći, a ono na čemu same moraju da rade, uz našu podršku, jeste da se ohrabre i pokušaju, pošalju CV, izađu na test i dođu na intervju.“
Drage žene, kao što vidite, IT nije bauk. Sve se može – neka vam to pređe u svakodnevnu mantru. Još jedan dokaz su dve Milice koje su pre par godina odlučile da je vreme da se nešto menja i počele da rade na realizaciji ITkonekt-a – zajednice koja na jednom mestu okuplja IT scenu i to u okviru konferencije, job fair-a i game space-a. Ove godine se ITkonekt održava od 14-21. aprila u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Brojke poput 90+IT kompanija, 8000+IT stručnjaka, 60+ predavača, 30+IT organizacija i 40+ medija možda zvuče zastrašujuće, ali za Milicu Radović i Milicu Nastasić ovo je bio samo još jedan izazov koji su uspešno prevazišle:
„Svakako smo uvek izazivale dvostruko čuđenje – prvo što smo se uhvatile u koštac sa takvim poduhvatom, a drugo da smo pritom žene u dominantno muškoj oblasti. Ali to nam je samo bio dodatni izazov i motivacija da budemo bolje. Svima je neverovatna priča to da smo nas dve počele pre 3 godine sa samo jednom PPT prezentacijom, nismo imale ništa osim jake volje, želje i upornosti. Danas nas već svi u IT industriji znaju kao dve Milice, M&M. Od nekadašnje PPT prezentacije i ideje do moćne platforme koja danas okuplja IT industriju. ITkonekt danas radi sa preko 100 IT kompanija, 9000 IT stručnjaka, IT organizacijama, edukativnim ustanovama, gejming industrijom… To je put koje smo prešle, i doneo nam je neverovatno iskustvo”.
Milica Radović smatra da žene koje rade u IT-u ili tek treba da otpočnu svoju IT karijeru zapravo nemaju nikakve realne otežavajuće okolnosti. Jedina otežavajuća okolnost je to shvatanje koje je utisnuto i u našem društvu, ali i u drugim razvijenijim, a to je da je ovo „muški” posao. To shvatanje i stereotipi koje žene nose sa sobom je ono što ih jedino može sputati u ovoj sferi. Nažalost to je vodeći razlog zbog kojeg se mnoge devojke i dalje ne upuštaju u građenje karijere u oblasti IT-a, iako bi bile dobre u tome. Međutim, ono što su i dve Milice primetile kao trend je da poslednjih godina IT kompanije naročito podstiču zapošljavanje žena u ovoj oblasti. Mnoge IT kompanije sve češće broj zaposlenih žena u svojim redovima navode kao svoju prednost i rade na tome da se taj broj dodatno uveća.
Osnaživanje devojaka treba početi sa pravim „mindsetom“, koji je usmeren na rast, kontinuirano učenje i napredovanje, ali i postavljanjem pravih ženskih uzora u ovoj sferi. Microsoft je prošle godine sproveo opsežno istraživanje u 12 evropskih zemalja kako bi se identifikovali izazovi i pronašli načini za što veće uključivanje mladih žena u nauku i tehnologiju. Istraživanje je pokazalo da većina devojčica postaje zainteresovana za predmete iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike u uzrastu oko 11,5 godina, ali da već oko 15. godine njihovo interesovanje za ove tzv. STEM (science, technology, engineering, and mathematics) discipline drastično opada. Samo 42 posto učenica spremno je da nastavi karijeru u STEM oblastima, dok čak 59 posto priznaje da bi se osećale sigurnije u izboru STEM karijere kada bi znale da su muškarci i žene zaposleni pod jednakim uslovima i tretirani jednako u ovim oblastima. Rezultati su pokazali da, u proseku, postoji jasan vremenski okvir od četiri godine za podsticanje strasti prema ovim oblastima, kako bi devojčice i mlade žene nastavile aktivno da ih izučavaju i razmatraju u planiranju svoje karijere.
„Razvojni centar Microsofta u Srbiji posebnu pažnju posvećuje srednjoškolkama. Naime, u okviru iste inicijative ove godine organizovali smo i druženje sa 60 učenica pet srednjih škola iz Beograda. Razgovarali smo sa njima o ovoj temi i kroz jednodnevnu posetu Razvojnom centru približili smo im atmosferu i otklonili nedoumice oko rada u IT sektoru i posebno kompaniji kao što je Microsoft. Kroz ove razgovore, kao i mnoge druge upravo postojanje osobe iz neposredne okoline kao uzora postavlja se kao ključno da se mlade devojke zainteresuju i da nastave da se bave STEM disciplinama. U Razvojnom centru i dalje verujemo da najveći progres može da se ostvari upravo sa ženskom populacijom, tako da ćemo i u budućnosti biti dosta fokusirani upravo na motivisanje i osnaživanje devojaka i žena ) da započnu svoje karijere u IT-u“, kaže Nataša.
Milica Radović se slaže u tome da ženski uzori mogu da promene stereotipna shvatanja koja postoje u ovim oblastima:
„Jedan od naših predavača ove godine na ITkonekt konferenciji je žena koja je izuzetno talentovana programerka. Osim toga, ona ima neverovatnu priču. Samouka je developerka, i takođe je jedina žena Google Expert u svojoj rodnoj zemlji – Nigeriji. Danas ona učestvuje na mnogim konferencijama širom sveta i izuzetno je cenjena kao stručnjak. Ovakvi primeri definitvno utiču na menjanje stereotipne slike žena u IT-u”.
Kako se još može uticati na smanjivanje ili potpuno zatvaranje ovog STEM jaza koji je trenutno prisutan? Pre svega, procenom uzročnika polnog dispariteta u ovoj oblasti i shodno tome, većim uključivanjem žena u istu. Eksponiranjem mladih devojaka pravim ženskim uzorima i aktivnostima koje podstiču kreativno razmišljanje i izražavanje u oblasti STEM-a. Podsticanjem uzbuđenja koje donose nove stvari – učenje o stvarnim ljudima na stvarnim pozicijama stvara iskru uzbuđenja i pozitivni uticaj. Pružanjem podrške izvan učionice, školskih aktivnosti, projekata ili kancelarije – iako možda tako ne deluje, roditelji mogu imati veliki uticaj pored učitelja i profesora; što nas dovodi do stvaranja sredine koja nagrađuje dobro urađen posao, želju za sticanjem dodatnih znanja i usavršavanjem. Znate kako vežbanjem gurate svoje telo da prelazi postojeće granice i dostigne nove, ili novim iskustvima izlazite iz svoje zone komfora i širite je? Isto tako je i mozgu potrebno „rastezanje“ posle koga će raditi još bolje. Potapšite po ramenu te žene oko sebe i dajte vetar u leđa (još uvek) nesigurnim devojkama, jer samo osnaživanjem ljudi oko nas možemo pokrenuti lavinu koja će promeniti svet na bolje.
