ŽENE U ŠPANSKOJ KINEMATOGRAFIJI

Španski metar se ove sedmice nastavlja posebno odabranim ostvarenjima koja čine ciklus „Ženski ugao“. Ovaj ciklus sastavni je deo redovnog programa Instituta Servantes i odraz je želje da se podrže žene stvaraoci u španskoj kinematografiji.

Rediteljka Ines Paris ističe da je posebna promocija neophodna s obzirom da u Španiji je samo 7% rediteljki i 15% scenaristkinja prisutno u kinematografiji, a slična je situacija i u celom svetu. Dalje ističe:

U Španiji se situacija polako menja. Žene stvaraoci su se udružile u okviru udruženja CIMA – Asocijacija žena na filmu i audiovizuelnoj umetnosti – i danas broji 400 članica. Manje prisustvo žena na filmu utiče ne samo da njihov talenat ne može da dođe do izražaja, već utiče i na sadržaj filmova koje snimaju u većini slučajevi muškarci i nedostatak ženskih glavnih likova a to sigurno utiče i na stvaranje slike o neravnopravnosti u društvu.“

Beogradska publika tako će biti u prilici da pogleda filmove „Mlada“, Šta sve moraš da uradiš da bi bio normalan“, „Marija Moliner. Širenje reči“ i „Migel i Vilijam“, kao i selekciju kratkometražnih ostvarenja „Riot Girls: Španjolke na kratkom metru“.

Zasnovan na Lorkinom delu „Krvava svadba“, film „Mlada“ (24. maj, 19:00) režirala je Paula Ortis, a glavnu ulogu devojke zarobljene u ljubavnom trouglu igra španska zvezda Inma Kuesta. Film je osvojio 2016. nagradu Goja, španskog Oskara, za najbolju fotografiju i najbolju sporednu žensku ulogu. Nagrada za najbolju fotografiju nije izenađenje s obzirom da se rediteljka trudila da izborom lokacija u Turskoj i Španiji vizuelnim slikama prenese Lorkino delo što je bio izutetno težak zadatak.

U romantičnoj komediji „Šta sve moraš da uradiš da bi bio normalan“ (24. maj, 21:00) španska glumica Leticija Dolera pojavljuje se i u ulozi rediteljke, donoseći svežu, romantičnu i duhovitu priču o tridesetogodišnjakinji koja pokušava da ispuni sve zahteve koje društvo traži od „normalne“ osobe. Film je osvojio gledaoce i nagrade na filmskog festivalu u Malagi za najboljeg mladog scenaristu, najbolju fotografiju i montažu i tri nominacije Goja.

Dokumentarno ostvarenje „Marija Moliner. Širenje reči“ (25. maj, 17:00, ulaz slobodan uz rezervaciju*) vodi gledaoce na putovanje kroz neverovatni život Marije Moliner, koja je za sobom ostavila čuveni „Rečnik upotrebe španskog jezika“. Marija Moliner je bila izuzetna žena koje je pisala svoj rečnik u svojoj kući, sama, rukom a njen rečnik je danas polazna tačka mnogim piscima i velikanima pisane reči. Borila se za otvorene univerzitete i obrazovanje pojedinaca u ruralnim sredinama. Bila je prva žena koja je dobila svoje mesto u Španskoj kraljevskoj akademiji za nauku.

Film „Migel i Vilijam“ (25. maj, 19:00) govori o imaginarnom susretu Servantesa i Šekspira koji će inspiraciju, ali i brojne probleme, pronaći u istoj devojci. Rediteljka ovog ostvarenjaInes Paris, specijalna gošća Španskog metra, nakon projekcije filma obratiće se beogradskoj publici i odgovarati na njihova brojna pitanja. Ciklus „Ženski ugao“ zatvoriće selekcija kratkometražnih ostvarenja „Riot Girls: Španjolke na kratkom metru“, koja prikazuje raznovrsnost tema i pristupa u žanru kojim, bar u Španiji, dominiraju rediteljke.

Glavni festivalski program „Savremeni film“, koji donosi deset premijernih ostvarenja iz Španije i Latinske Amerike biće otvoren 25. maja u Dvorani Kulturnog centra Beograda projekcijom filma „Noć u kojoj je moja majka ubila mog oca“ slavne španske rediteljke Ines Paris. Nakon filma, Ines Paris će pozdraviti sve posetioce i razgovarati sa njima kako o ovom ostvarenju, tako i o njenoj bogatoj karijeri ali i položaju žena u španskoj, ali i evropskoj filmskoj industriji. Do kraja ovog ciklusa publici će biti predstavljena ostvarenja „Showroom“ i „Prevrtljivi sjaj“ (26. maj); „Obespravljeni“ i „Nevidljiva ruka“ (27. maj); „Stari prijatelji“ i „10.000 km“ (28. maj); „Iluzije d.o.o“ i „Spajanja“ (29. maj); „Ludi od ljubavi“ (30. maj).

Španska rediteljka i scenaristkinja Ines Paris (Madrid, 1963) jedna je od najznačajnijih glasova koji su se pojavili u španskom filmu poslednjih godina. Ćerka čuvenog filozofa Karlosa Parisa, završila je studije filozofije, specijalizujući se za oblasti estetike i istorije umetnosti. Televizijsku karijeru započela je na nacionalnoj televiziji TVE, radeći na brojnim scenarijima, a potom i režirajući filmove „A mi quien me manda meterme en esto“ (1997) i „Vamos a dejarlo“ (2000). Veliku popularnost stekla je filmovima „A mi madre le gustan las mujeres“ (2002) i „Semen, una historia de amor“ (2005), čiju režiju i scenario potpisuje zajedno sa Danijelom Feherman. Za film „A mi madre le gustan las mujeres“ (2002) obe rediteljke nominovane su 2003. godine za Goja nagradu. Filmom „Miguel y William“ (2006) iznenadile je publiku nesvakidašnjom pričom o imaginarnom susretu dva slavna pisca, Servantesa i Šekspira, a filmom „La noche que mi madre mató a mi padre“ (2016) oduševila je i kritiku i publiku. Film je 2017. godine imao čak 18 nominacija za nagrade Goja, uključujući kategorije za najbolji film, režiju, originalni scenario kao i za sjajnu glumačku ekipu koju predvode Belen Rueda, Eduard Fernandez, Maria Puhalte, Diego Pereti, Fele Martinez i Patricija Montero. Jedna je od osnivačica i prva predsednica udrženja CIMA koje okuplja žene iz sveta filma i audiovizuelnih medija, a u maju 2017. godine postala je prva žena koja se našla na čelu Španskog udrženja autora i izdavača.

Share