„Sve što treba da uradimo je da bez straha govorimo istinu.“ – Lucy Stone

Lusi Stoun je žena koja je svoj život posvetila borbi za jednakost. Bila je govornica i aktivistkinja za prava žena koja je prkosila svom vremenu. Ona je bila prva žena iz Masačusetsa koja je stekla fakultetsko obrazovanje i koja je odbila da uzme muževljevo prezime.

Rođena je u farmerskoj porodici kao jedna od devetoro dece. Njena porodica se borila za versku slobodu i protiv ropstva. U želji da i ona stekne obrazovanje i slobodu jednako kako je bilo omogućeno njenoj braći, sa šesnaest godina počinje da radi kao učiteljica kako bi uštedela za koledž. Kada je diplomirala, odbila je „čast“ koja joj je ukazana da napiše govor koji će pročitati muškarac. Iako su izgledi za zaposlenje i napredovanje u karijeri bili minimalni u to vreme jer je samo nekoliko profesija bilo otvoreno za žene, ugledni reformista i borac za ljudska prava, Vilijam Lojd Garison, zaposlio ju je u Američkom društvu protiv ropstva. Pisala je i držala govore i postala istaknuta ličnost u borbi za prava žena. Ostala je upamćena kao je jedan od organizatora prve nacionalne konvencije o ženskim pravima 1850. godine kao i organizator brojnih konvencija o pravima žena.

Kada se udala za Henrija B. Blekvela, britanskog borca za prava, i brata Elizabet i Emili Blekvel (prve žene koje su dobile diplomu u medicini) zadržala je svoje prezime u znak protesta zbog nejednakih prava i uskraćivanja slobode ženama. Tokom građanskog rata, Lusi je podržala Žensku nacionalnu lojalnu ligu, a posle rata odlazi u Kanzas kako bi radila na referendumu za pravo glasa. Godine 1866. pomogla je osnivanje Američke asocijacije za jednaka prava. Kasnije će formirati Američko udruženje za žensko suđenje a bila je i predsednica udruženja žena u Nju Džerziju. Svoj poslednji govor održala je 1893. godine na Svetskoj kolumbijskoj izložbi.

Ono što je ona započela nastavila je njena ćerka, čuvena feministkinja i borkinja za ženska prava Alis Stoun Blekvel.