U to koliko je swing ples pozitivan imala sam prilike da se i sama uverim. Tih sat vremena, dva puta nedeljno bili su mi izduvni ventil i mesto na kome bih napunila baterije i upila veliku količinu pozitivne energije. Iz tog razloga odlučila sam da popričam sa Tijanom Stojiljković, dugogodišnjom plesačicom swing-a i instruktorkom plesa, koja je nedavno sa još nekoliko plesnih entuzijasta otvorila školu Swing the Beat.
Sigurna sam da se veliki broj ljudi u jednom trenutku susreo sa swing plesom, ali možeš li nam reći nešto više o njegovoj istoriji i kakav je uopšte ples u pitanju?
Swing plesovi današnjice su jedni od najinspirativnijih na plesnoj sceni. Ono što ih čini takvim jeste neverovatna sloboda, kakvu nosi i sama Jazz muzika uz koju su nastali. Obuhvataju plesove koji su nastajali u periodu između 1920-1950 godine XX veka. Najpopularniji su Lindy Hop, Charleston, ali i Boogie-Woogie, koji postaje popularan sa razvojem R’n’B i rock ‘n’ roll-a. Neverovatno dinamični su i vintage plesovi poput Collegiate Shag-a i Balboe, koji takođe prate razvoj i različitu evoluciju jazz muzike u pomenutom periodu.
Istorija swing plesa počinje sa oslobađanjem robova u Americi i sa kulturološkim šarenilom koje su sa Juga iz New Orleansa poneli novi građani Amerike. Afričko kulturno nasleđe, naročito ono koje se odnosilo na ples i muziku, postaće najpre kroz Ragtime, a zatim i Charleston svojevrstan standard koji će početi da usvaja i bela Amerika.
Lindy Hop, koji zauzima centralno mesto u grupi Swing plesova nastaje krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka. Nastaje najpre u četvrtima koje su naseljavali crnci sa Juga i beli imigranti. Ples koji se razvijao u četvrtima Harlema, najpre na ulici, a zatim i u plesnim salama, činio je spoj različitih senzibiliteta. Afričkog i Evropskog na Američkom tlu. Njemu je prethodio Čarlston, koji svoju popularnost dobija sa istoimenom pesmom napravljenom za Brodvej predstavu „Runnin’ Wild“. Cela dekada dvadesetih godina XX veka bila je obeležena impulsom i dinamikom Čarlstona, koji je bio klasičan pokazatelj energije i društvene dinamike nakon Prvog svetskog rata. Društvo je posle ratnih stradanja započelo eru slavlja i slobode, sa tipičnim društvenim oslobađanjem individue. The Roaring Twenties donele su slobodnije ponašanje i novi tip žene (tzv. Flapper), novi ples, dinamiku… jednu novu vrstu mladalačke buntovnosti i slobode. Takav je bio i ples. Olobođen konzervativnih pokreta i gospodskog držanja, činio je suštu suprotnost Foxtrotu i standardnim plesovima koji su se do njegove pojave plesali. Čarlston koraci i Jazz roots koraci integrišu se kasnije u partnerski ples kakav je bio Lindy Hop. Sa snimanjem prvih vinila i popularnošću radija, ples i Jazz muzika izbijaju na prvo mesto, čineći zajedno prvu formu američke popularne kulture.
Lindy Hop je činio spoj improvizacije, Tap-a i Charleston-a. Ušao je u američku mejnstrim kulturu preko plesnih trupa (najpopularnija je bila Whitey Lindy Hoppers), filmova i čuvenih plesnih večeri u Harlemu. Harlem i Savoy ballrom (čuvena plesna sala) postaju simboli novog plesa i muzike, kao i spajanja rasno podeljene Amerike. Rasna podeljenost je na polju muzike i plesa počinjala da se prevazilazi, naročito sa nastajanjem prvih mešovitih Jazz bendova. Benny Goodman je tako ušao u istoriju kao osnivač prvog mešovitog Jazz benda gde je svojim nastupom u Karnegi Holu, doprineo prihvatanju swing muzike i u tzv. “Beloj Americi”.
Da li misliš da je swing danas deo popularne kulture ili je i dalje ostao u domenu subkulture?
Swing je sve do devedesetih bio u domenu onoga što bismo nazvali underground. Tek sa pojavljivanjem neo swing bendova i snimanjem filmova poput „Swing Kids“ i „The Mask“ ova tematika se približava široj publici i počinje da se usvaja i ponovo popularizuje. Danas je swing plesna scena jedna jaka subkultura koja u domen popularne kulture ulazi kroz trendove, pre svega vizuelne i modne.
Šta je to što je tebe lično navelo da se opredeliš za swing plesove i zbog čega bi ih preporučila i drugima?
Mene je privukla muzika tog perioda, a zatim i moda. Počevši najpre od rockabilly-ja, vremenom sam otkrivala standarde koji su inspirisali izvođače iz pedesetih. Kada poslušate prvu verziju mnogih evergreen hitova, ne možete da ostanete ravnodušni. Ples je najbolji spoj ljubavi prema muzici i modi i polje koje vam daje najveću slobodu u svakom od tih izraza. Svaki čas, festival i plesno veče je prilika da se neguje autentičan vizuelni izraz, a činjenica da možete da plešete uz svoju omiljenu muziku i rekreirate atmosferu dalekih 20-tih, 30-tih i 40-tih daje celoj priči jednu posebnu draž. Ritam i improvizacija, odnosno maštovitost i lični izraz su neke osnovne stvari koje swing plesovi neguju. Ako na to dodate i lični stil, malo džentlmenstva i damskog ponašanja, malo starih, danas zaboravljenih manira poput pozivanja na ples, imate jednu divnu i kompletnu priču svega onoga što swing plesna scena sa sobom nosi. Odlaskom na prvi festival u inostranstvo, tačnije u Sloveniju na Vintage swing dance festival, doživela sam upravo ovo iskustvo. Ljudi okupljeni oko dobre muzike i atmosfere, plesni podijum koji nikada nije prazan, plesne rutine koju igra čitava sala (Shim Sham routine), učenje novih koraka i malih plesnih tajni, radionice i puno novih lica i prijatelja… ne možete da ostanete ravnodušni na takvu atmosferu. Kada na to dodate predivan ambijent, a to je uvek neka dvorana sa početka XX veka ili iz međuratnog perioda, tu dozu starinske elegancije i stila, postaćete doživotni zaljubljenik u sve ono što danas čini swing plesnu scenu.
Nedavno je sa radom počela nova plesna škola Swing the Beat. Kako je nastala ideja za njeno otvaranje i koje će plesove zainteresovani moći tamo da savladaju?
Ideja za Swing the Beat školu nastala je u grupi ludih zaljubljenika u Lindy Hop i Čarlston. Mala, ali potpuno predana grupa ljudi odlučila je da se posveti ideji stvaranja plesne družine u Srbiji i Beogradu. Naša ideja je da redovnim plesnim večerima i časovima plesa privučemo i upoznamo ljude sa sjajnom muzikom i plesom, koji danas čine najveće kulturno nasleđe Amerike i neprevaziđeni muzički evergreen.
Pre otvaranja škole, Beogradu je prethodila manifestacija Beograd pleše swing na kojoj su bile organizovane radionice i druženje sa plesačima iz zemlje i iz inostranstva. Kaži nam nešto više o čitavom događaju, ideji za njegovo organizovanje kao i o tome da li si zadovoljna ishodom, sada kada su se utisci koliko toliko slegli?
Retro plesni vikend „Beograd pleše Swing“ bio je uvod i svojevrsno predstavljanje swing plesa Beogradu. Ova manifestacija je imala za cilj da privuče i skrene pažnju na “novu” vrstu plesa koja može da se uči i u Beogradu. Manifestacija je bila važna jer je bila podržana od strane slovenačke Lindy Hop i swing scene. Naši prijatelji, među kojima je i poznati internacionalni instruktor Nejc Zupan, kao i veći deo Maribor Lindy Hop scene (the Swing Brats) došli su u Beograd da zajedno sa nama na najlepši mogući način predstavimo swing. Svu lepotu plesa i mode, kroz tri plesne večeri kao i neizostavno plesanje po ulicama Beograda. Važan doprinos celom vikendu dao je swing kvintet Gorana Grbića, koji je specijalno za naš vikend svirao jazz standarde i doprineo stvaranju autentične atmosfere. Beograđani su lepo reagovali, neki su po prvi put videli šta je swing i kako se on pleše. Mnogi su prepoznavali i uživali u pesmama koje su im već bile poznate i drage, ali nisu znali da uz njih mogu i da plešu. Oni malo stariji su se vratili u period svoje mladosti. Dakle, okupili smo ljubitelje plesa, mode i muzike i Beograd vratili u vreme kada su igranke bile neizostavan deo svakog dobrog provoda u gradu.
Da se nadovežem na prethodno pitanje, da li misliš da je swing scena popularna u našoj zemlji i da ima dovoljno interesovanja za nju? Da li bi mogla da je uporediš sa istom scenom u susednim zemljama?
Kod nas je ova priča tek počela da se razvija. Interesovanja ima jer je reč o potpunoj novini na plesnoj sceni. Sve to začinjeno nostalgijom, ljudima biva veoma privlačno. Dakle, to nije ples koji se pleše radi hobija ili rekreacije. To je ples koji vas čini srećnim i posebnim, koji vas čini delom jedne velike plesne porodice koja neguje njegovu autentičnu formu. Povrh svega neguje duh i atmosferu kakvu je ovaj ples pravio u Americi u međuratnom periodu. Tada je to bila nova energija, a to ne prestaje da bude i danas. Beograd je počeo da stvara prvu bazu zaljubljenika u swing plesove i ono što je naša želja je da plesni vikend „Beograd pleše Swing“ postane jedna vrsta tradicije. Za godinu dana okupićemo se na istom mestu u većem broju, nadam se. Tako ćemo početi da se približavamo plesnim scenama iz regiona, koje postoje već dugi niz godina, organizuju velike festivale i okupljaju ljude sa svih strana sveta.
Kao plesačica i instruktora swing plesova, postoje li određeni ciljevi koje bi ti volela da ispuniš na tom polju?
Moj jedini cilj je stvaranje swing plesne scene u Srbiji. Imamo bendove koji sviraju Jazz, ali niko ne pleše. Rock ‘n’ roll takođe ima svoju plesnu kulturu i velike igranke su u glavnom gradu pedesetih i šezdesetih okupljale veliki broj mladih ljudi. Vratiti taj duh je glavni zadatak plesne skupine Swing the Beat.
Možeš li da nam izdvojiš omiljeni plesni par ili igrače, i zbog čega je izbor pao baš na njih?
Meni lično je najinspirativnija Sharon Davis. Ako pogledate stil i divnu energiju koju ona nosi u svakom svom pokretu, bukvalno vas vraća u period kada je ženska senzualnost i elegancija bila ne samo deo mode i kulture odevanja, već i ponašanja i pokreta.
Koliko je u swing plesovima bitan partner i zbog čega se, za razliku od nekih drugih plesova, potencira ta rotacija partnera?
Kao što je to situacija u svim plesovima, i u swing plesu partnera, odnosno muškaraca uvek manjka… kako na časovima, tako i na plesnim večerima. Swing doduše neguje stil i stav muškarca koji je džentlmen, ali i buntovnik. Uvek dobro odeven i sa posebnim šmekerskim stavom. To nije ples u kome se muškarac poistovećuje sa ženom, kako stavom tako i pokretima, već je ta razlika jasno napravljena. Rotacija partnera je važna upravo zbog različitih stilova i senzibiliteta svakog od nas. U tome se swing i razlikuje od oslaih plesova. Vremenom postajete sve slobodniji u plesnom izrazu i pustite da vas melodija ili ritam inspirišu. Ta maštovitost i plesanje osnovnih koraka sa posebnim i istančanim osećajem prema koraku je ono što izdvaja vrhunske plesače.
I za kraj, kaži nam nešto više o upisu u plesnu školu Swing the Beat. Da li je upis novih članova već počeo i da li je neophodno određeno plesno predznanje?
Upis novih članova traje do kraja septembra. Zainteresovani mogu da pronađu sve informacije na našoj Facebook stranici ili nam mogu poslati pitanja na mejl. Ono čemu ćemo se posvetiti jesu osnove Lindy Hop-a, solo jazz-a i Charleston-a. Kasnije ćemo tu priču nadograđivati Balboom i Collegiate Shag-om, kao jednim od veoma popularnih vintage plesova. Doneti dobru volju i ljubav na prvi, ali i svaki sledeći čas. To je sve što je potrebno i dovoljno za početak.
