Za-srecu-je-potrebno-minima

Za sreću je potrebno minimalno

Suština minimalizma nije isključivo u fizičkoj reprezentaciji koja se ogleda u ideji – posedovati što manji broj materijalnih stvari, već se uz pomoć ove filozofije osloboditi osećaja straha, brige, preopterećenosti. Potrošačko društvo koje uporno nameće određene standarde nam ne čini nikakve usluge, ne radi ništa za nas. Naprotiv, dovodi nas do „pregorevanja” i prožima grižom savesti, jer nas nagoni ka posedovanju što više stvari koje predstavljaju statusni simbol. Gradimo živote oko precenjenih stvari. Radimo poslove koje baš i ne volimo, kako bismo zaradili što više novca i kupili ono što nam (objektivno) ne treba, a sve u cilju impresioniranja drugih ljudi. Minimalizam se protekle godine vratio na velika vrata u čitavom svetu i omogućio nam da, vodeći se minimalističkim maksimama, preokrenemo postojeće trendove i preuzmemo život i slobodu u svoje ruke. Nemojte me pogrešno shvatiti, nema ničeg lošeg u posedovanju materijalnih stvari. Da, potreban nam je krov nad glavom. Da, potreban je krevet u kome ćemo spavati i tanjir za jelo. Nekome su potrebna kola, koja olakšavaju obaveze. I sve je to ok. Ali šta se dogodi kada već imamo sve te stvari koje nam omogućavaju „normalno“ svakodnevno funkcionisanje? Tu zapravo nastaje najveći problem današnjeg potrošačkog društva, jer je sve teže podvući crtu između neophodnosti i preterivanja. Ljudi dodeljuju stvarima mnogo veći značaj nego što bi trebalo. Minimalizam nam pomaže da napravimo mesta za prave stvari u životu: naše strasti, ono što nas pokreće, porodicu, zdravlje…

Za-srecu-je-potrebno-minima

Kada nam višak stvari ne odvlači pažnju, više cenimo ono što posedujemo. Kada imamo taman koliko nam zaista treba, onda svaka materijalna stvar služi svojoj svrsi. Shodno tome, postajemo svesniji šta zaslužuje našu energiju i lakše je usmeravamo. Ne bi trebalo težiti ka „imam“, već „jesam“. Minimalisti nisu nužno ljudi koji poseduju svega tridesetak materijalnih stvari, koje spakuju u jedan bekpek i žive kao nomadi, mada naravno postoje i takvi. Ima i onih koji žive sa velikom porodicom u kući u predgrađu. Ima i onih koji žive u eko kućama i izričito su protiv automobila. Lepota je u različitosti i upravo nam to pokazuje širok spektar primene minimalizma.

Sve gore nabrojane forme praktikovanja minimalizma nam pokazuju da ljudi koriste minimalizam kao oruđe da svoj život oslobode suvišnog, oplemene ga ispunjenošću i slobodom i fokusiraju se na sreću. Uz pomoć ove, uslovno rečeno, životne filozofije mi preuzimamo vreme u svoje ruke, živimo u trenutku, rastemo kao individue i lakše otkrivamo svoju svrhu. Ne rasipamo pažnju na nepotrebne, periferne stvari već određujemo prioritete.

Minimalisti ne traže sreću kroz materijalno, već se fokusiraju na život. Stoga vas pitam – da li ste srećni? Krenite od tog pitanja, jedinog bitnog, koje treba postaviti sebi svakog jutra.

Dugoročno, a i sa ekološke tačke gledišta posmatrano, značaj minimalizma je višestruk. Ako posedujemo manje materijalnih stvari, manje đubreta ostavljamo za sobom. Ako manje novca trošimo na, recimo, garderobu, lakše ćemo uštedeti za putovanje ili dodatno obrazovanje. Na primer, ono što često upada u oči kod žena-minimalista je frizura „na keca“. One to objašnjavaju ovako – što manje kose na glavi, manje vremena se troši na njeno nameštanje, shodno tome manje novca se daje na proizvode za stilizovanje i smanjuje se osećaj psihičke opterećenosti i pokušaja da se uklopi u propisane standarde današnjeg društva. Drugi se, pak, odlučuju za jednobojnu garderobu jednostavnih krojeva, bez previše detalja na sebi. Time smanjuju vreme za biranje kombinacija ujutru pre

posla i znaju da vole apsolutno svaki komad garderobe koji poseduju i da se u svakom od njih osećaju dobro. Tako su Ajnštajn i Stiv Džobs, između ostalih uspešnih ljudi, uvek bili isto obučeni. Slučajnost?

Možda vam je već poznat sličan princip koji se zove „capsule wardrobe“. Ako nije, Gugl u ruke. Ali najbitnije je pronaći sebe i osećati se dobro u svojoj koži, bez robovanja stvarima. Nebitno da li imate kosu na glavi ili ste uvek obučeni u crno od glave do pete.

Odakle početi? Ako vas je ova tema barem malo zaintrigirala, krenite od dokumentarca Minimalism: A Documentary About the Important Things. Isti autori na svom sajtu TheMinimalists nude 21-dnevni program za navikavanje na minimalistički lajfstajl. Na brojnim jutjub kanalima možete detaljnije da se upoznate sa idejom minimalizma i vidite na koje sfere u životu je primenjiv. Šveđanka Jenny Mustard je meni jedna od najzanimljivijih. I ne smem zaboraviti Marie Kondo tvorca KonMari metoda, koja u svojoj knjizi The Life-Changing Magic of Tidying Up deli savete kako raščistiti dom od nepotrebnih stvari i bolje (se) organizovati

Share

About Tea

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA Image

*