UVEK KORAK ISPRED SVOG VREMENA. PROROK AMERIČKOG INDIVIDUALIZMA I OTAC NJENE KNJIŽEVNOSTI. UPOREĐUJU GA SA TAGOROM. BIO JE ČOVEK KOJI JE U SEBI ČUVAO SRŽ FRANCUSKOG PROSVETITELJSTVA I VOLEO JE SVET IDEJA, BAŠ KAO PLATON. VODIO JE VEČITU BORBU U SEBI IZMEĐU EMERSONA FILOZOFA I EMERSONA TEOLOGA. VELIKI ZALJUBLJENIK U SAMOĆU I PRIRODU. PESNIK KOJI JE VEROVAO DA JE NJEGOVA ULOGA DA PRIBLIŽI PROMENLJIVE STVARI OBIČNOM SVETU
RALF VALDO EMERSON je rođen Bostonu, početkom 19. veka. Interesovanje i ljubav prema prirodi i njenim zakonima pokazuje još u dečačkim danima. Teologija i religija mu nisu bile strane, s obzirom na to da mu je otac bio sveštenik, kao i nekoliko generacija pre njega. Ralf nastavlja njegovim stopama i nakon studija na Harvardu završava bogosloviju. Materijalne stvari su za njega bile na margini i svoje vreme posvećivao je duhovnom svetu i svetu ideja. Vera je bila njegova glavna pokretačka snaga. Sticajem okolnosti rano ostaje bez supruge, te se odvažno upušta u putovanje do Evrope. Pokretačka snaga koju je nalazio u svakodnevnim propovedima i religiji usled gubitka voljene osobe ostaće u senci. Ali, ne zadugo.
DUHOVNO IZNAD MATERIJALNOG
Evropske putešestvije mu otvaraju vrata jednog novog sveta, spiritualnih i moralnih vrednosti. U svom dnevniku tada zapisuje dve ideje kojima će se voditi čitavog života. Ideju da su čovek i priroda jedno, kao i to da svi mogu u sebi da prepoznaju to da su drugačiji i da treba da se oslanjaju isključivo na sebe. Po povratku na američki kontinent počinje da drži predavanja. Priključuje se grupi američkih transcendentalista. Povezivala ih je vera da svaka individua ima sposobnost da se uzdigne iznad zemaljskog sveta, vođena intuicijom i sopstvenom voljom kako bi osetila dublja i duhovna iskustva. Konstantna borba između filozofa i teologa koja je u Emersonu tinjala, sada dolazi do izražaja jer Ralf ne negira postojanje Boga. Bio je panateista. Verovao je da Bog postoji u svakoj kreaciji, od najsitnijeg zrna peska do najudaljenijih zvezda. Samim tim božanska iskra se nalazi u svakome od nas, a poznavanje sopstvene duše vodi i do Boga.
BUDI UVEK ONO ŠTO JESI
Vreme je provodio preispitujući prirodu i njene zakone. Život i običnog čoveka. Svakodnevne, jednostavne stvari su bile inspiracija za njegovo pisanje. Gnušao se materijalizma i zakona koji upravljaju svetom i koji stvaraju osećanja zavisti i mržnje. U njima je video motore koji ruše posebnost čoveka. Pokušavao je da dopre do osoba i podseti ih šta to znači živeti.
ŠTA JE ZA NJEGA ZNAČILO BITI ČOVEK?
Svaka individua mora da se bori i sluša svoj unutrašnji glas. Mora da pliva duboko u okeanu života. Treba da prođe kroz more podsvesnog i zatvori vrata prošlosti da bi se vratila ispunjena novim samopouzdanjem i moći koja će je izdići iznad starog sveta. Samopouzdanje zauzima centralno mesto u Emersonovom radu. Čoveka ne vode zakoni već njegovi unutrašnji snovi. To je ono što ljude čini velikim bićima. Spoznaja da su duhovne ideje jače od sekularnih stvari. Kada vidite zvezde i kada je mrak a vi hodate hrabro jer ste oslušnuli znakove pored puta. Priroda je tu da bismo našli mir u sebi. Uspesi se ostvaruju jedino strpljenjem i razumevanjem. Biti čovek znači neprilagođavati se pravilima drugih. Biti čovek znači uvek biti svoj. Postojati ne zbog drugih, ne zbog okova koje društvo nameće. Biti svoj, znači postojati i živeti u datom trenutku. Tajna života se otkriva stalnim borbama protiv strašnih vetrenjača
SLOBODNI U OKOVIMA
Mi zaboravljamo da živimo i nekako uvek robujemo i gubimo se. Gubimo sebe i gubimo poštovanje prema sebi. Postajemo taoci sopstvenog tela i lutamo hodnicima lavirinta iz koga mislimo da ćemo možda nekada izaći. Emersonove ideje danas, baš kao i u vreme kada ih je beležio, imaju svoju primenu. Svet masovne kulture i zabave, ubrzanog razvoja tehnologije stvara novi vid ropstva. U tom obilju naizgled svega i svačega, postajemo zarobljenici praznih i izlišnih sitnica koje nemaju dublji smisao niti vrednost. Ostajemo slobodni u večitim okovima. Emerson iza sebe ostavlja velika dela i eseje. Samopouzdanje i Priroda izdvojiće se od ostalih. Njegovi romani spadaju u najveća dostignuća američke literature, a na njegovim idejama razviće se potonji američki ekonomski i moralni sistem. Pitanje je samo koliko su njegove ideje i dalje zastupljene u samom tom sistemu.
SUTRA JE NOVI DAN
On ostaje večiti optimista koji je verovao da se snaga nalazi u nama. Samopouzdanje donosi mir i snagu. Njegove misli su univerzalne misli samoće jer je voleo samoću. Cenio je život i sve u njemu. Radovao se novom danu. Verovao je u čovekove mogućnosti. Smatrao je da poezija ima zadatak da prenese sve ono što je podložno promenama i vodio se time da je njegova uloga da podseti ljude koliko je važno ne izgubiti sebe u moru nemorala. Život je za njega bio veliki eksperiment. Eksperiment u kome svi učestvujemo i svako ima svoju ulogu. Život vere i snage u kome se vredi boriti. Emerson, filozof i teolog, pesnik i esejista zarobljen u telu čoveka koji je iznad svega bio upravo to, čovek.
