Plezir u karantinu: Dnevnik Mine Stanojković

petak 17. april 2020.

Mina Stanojković – preduzetnica, zaljubljenica u dobru fotografiju, putovanja i minimalistički dizajn enterijera otkriva nam kako provodi dane u izolaciji.

Kako izgleda jedan tvoj dan tokom karantina?

Dane karantina provodim sama, u svom stanu, u Beogradu. S obzirom na trenutnu situaciju, prva stvar koju uradim po buđenju jeste provera pristiglih poruka. Čim se uverim da su meni dragi ljudi dobro i zdravo, nastavljam sa svojom jutarnjom rutinom. Ona je ista već godinama, i jedini je deo mog dana koji je apsolutno strukturiran. Umivanje i pranje zuba prethodi uključivanju ketlera i ceđenju limuna. Nakon što popijem toplu vodu s limunom i neku formu zelenog čaja, odradim kratki trening. Joga, tegovi, rusko zvono, stacionarni bicikl… Namenski biram fizičku aktivnost koja čini da se osećam dobro u datom trenutku. Danas je to bilo plesanje uz Lizzo, u stilu Džonatan Van Nesa. Tuširanje.

Dok se spremam za dan pred sobom, čitam The New York Times i slušam njihov podkast “The Daily”. Oba mi pružaju širu sliku o dešavanjima na globalnom nivou. Ukoliko me nešto posebno zainteresuje, preuzimam na sebe zadatak da pronađem nove kredibilne izvore informacija i istražujem dublje. Za mene je od velike važnosti da ostanem informisana, ne bih li učinila sve što je u mojoj moći da na valjan način pomognem svojoj okolini i marginalizovanim delovima našeg društva. Do pre nekoliko dana sam pomno pratila kampanju Bernija Sandersa (čiji sam veliki fan).

Na koji način brineš o zdravlju, da li imaš neku rutinu za jačanje imuniteta?

Desetak minuta upijanja sunčevih zraka, voda, limun i sveže povrće nikada nisu loša ideja. Trudim se da pravim izbore koji su održivi i prijateljski nastrojeni prema planeti. Veganska ishrana, koju praktikujem od 2012. godine obiluje nutrijentima koji prijaju mom telu i održavaju ga zdravim.

Kako i da li uspevaš da očuvaš svoj mir?

Postizanje unutrašnjeg mira u doba globalne pandemije se čini kao nemoguć zadatak. Smatram da je u redu proživeti čitav spektar emocija. U redu je biti smiren, ali je i te kako u redu biti i tužan, ljut, uplašen. U redu je smejati se i plakati u istom danu. Sva osećanja su jednako validna i ne treba nijedno ponaosob glorifikovati.

Imaš li rituale za smirenje duha i tela?

Kuvanje, čišćenje, vođenje dnevnika i igranje Animal Crossing-a čine da se osetim smirenije. Umiruju me aktivnosti koje mi pružaju osećaj kontrole, dok proživljavam stvarnost čiji je krajnji ishod u potpunosti van granica moje kontrole.

Šta slušaš ovih dana?

Dok kuvam, ili radim, slušam svoje omiljene podkaste: “Call Your Girlfriend”, “Still Processing”, “Throwing Shade”, “Reply All”. Kada je o muzici reč, vraćam se starim favoritima: Joni Mitchell – za one trenutke tokom kojih u lanenoj haljini palim mirišljave štapiće, Patti Smith – kada mi se pleše i skače, Nico – ukoliko želim da se isplačem, Princess Nokia – uvek.

Šta čitaš?

Trenutno čitam tri knjige.

“Devotions”, zbirka poezije moje omiljene pesnikinje Meri Oliver. Meri piše o vremenu provedenom u prirodi, biljkama i pticama – svemu što mi danas neizmerno nedostaje. Njena poezija na mene ima meditativno dejstvo.

“Good and Mad: The Revolutionary Power of Women’s Anger” autorke Rebeke Trejster. Ovo je knjiga o ženskom besu kao katalizatoru društvenih i političkih promena. Preporučujem je svima, a posebno ljutim ženama kojima je dosta patrijarhata i srodnih opresija.

“Maisie Dobbs” autorke Džeklin Vinspir. Reč je o prvom u nizu detektivskih romana koji za glavnog protagonistu imaju detektivku, Mejzi. Ukoliko ste oduvek mislili da bi bilo sjajno da je Herkul Poaro mlada feministkinja u posleratnoj Engleskoj, ovo je knjiga za vas.

Šta gledaš?

Od nedavno je Netflix-ov katalog postao bogatiji za pojedine Studio Ghibli anime, pa koristim priliku da ih ponovo odgledam. Gledam nove epizode serija “Outlander” i “Anne with an E”, kao i novu adaptaciju romana Džejn Ostin “Emma” (cozy period drame su moja šoljica čaja).

U šta ili koga gledaš?

Gledam u zelenu površinu pod svojom terasom, u jedno usamljeno procvetalo drvo. U parče neba između zgrada. Gledam u telefon – više nego što sam voljna da priznam.

Čemu se raduješ i nadaš?

Radujem se razgovorima sa sestrom, sunčanim danima, vožnji sa spuštenim krovom. Radujem se novim poslovnim poduhvatima. Nadam se skorom susretu sa svojim partnerom.

Poruka podrške?

Globalna pandemija nije vreme za individualizam. Citiraću Meri Oliver: “Love yourself. Then forget it. Then, love the world.”. Najbolji način da volite sebe, ali i ljude oko sebe, jeste da ostanete kod kuće. Budite svesni sopstvenih privilegija i, kada možete, pomozite onima koji ih ne uživaju.

Share