RASKOŠNE BOJE, ŠARE, PERLICE I ETNO PRINTOVI NE IZLAZE IZ MODE VEĆ GODINAMA, A RAZLIČITE INTERPRETACIJE AFRIČKE, PLEMENSKE MODE VIDLJIVE SU KOD MNOGIH DIZAJNERA KAO INSPIRACIJA POSLEDNJIH NEKOLIKO DECENIJA. SAMIM TIM MODNE KUĆE ČESTO UKLJUČUJU MNOGOBROJNE “PLEMENSKE” DETALJE I SIMBOLE U OKVIRU SVOJIH KOLEKCIJA. AKO STE SE IKADA PITALI ODAKLE ŽAN POL GOTJE, DŽON GALIJANO, ANA SUI ILI RECIMO VELIKI ALEKSANDAR MEK KVIN CRPE INSPIRACIJU, DOVOLJAN JE PODATAK DA POREKLO “PLEMENSKE MODE” VUČE KORENE U VIŠE OD 8600 GODINA BOGATE ISTORIJE.
Sada već davne 1967. godine, Iv Sen Loran je predstavio Afriku u okviru svoje kolekcije proleće/leto, a prisustvo plemenske egzotike od tada opstaje i vraća se iznova na modne piste. Tu su različite interpretacije u vidu odevnih predmeta, ali i mnogobrojnih aksesoara i nakita inspirisanih duhom, ornamentima i kulturom afričkih plemena i naroda.
Kult tela i kulturnih razlika svoje polazište imaju u Indiji, Africi i Latinskoj Americi, a danas se smatraju jednim od vodećih oruđa u svetu mode koji tek treba da poraste i zablista u svom punom sjaju. Glavni izvor inspiracije je svakako Afrika, budući da tamošnja plemena karakteriše izričit ponos svojim telima, pored ornamenata koje koriste kako bi ih ukrasili. Duhovnost i kontakt sa prirodom su postali ključni elementi u odevanju, premda u tome neosporno veliku ulogu igraju i specifični klimatski uslovi, kao i svakodnevni život i rituali.
Pleme Woodabee, recimo, jako veliku pažnju pridaje lepoti svojih muškaraca. Polu-nomadsko pleme sa zapada Afrike naglašava najlepše delove lica, tako da su nos i usne obojeni žutom, crvenom i crnom bojom, specijano napravljenom od pigmenata iz povrća. Žene boje kose i uokviruju lice geometrijskim ornamentima i perjem. Kako bi bolje podnele visoke temperature, oblače pamučne haljine praveći kontrast od crne, bele, žute i zelene bolje. Da bi upotpunile svoju pojavu, koriste aksesoare poput turbana ukrašenih perjem i slamom, zatim kožne sandale i ogrlice od polu-dragog kamenja.
Latinska Amerika je postojbina drevnih naroda poput Asteka, Inka i Maja. Zahvaljujući Muzeju arheologije u Peruu, može se dobiti uvid u to kakvi su bili tamošnji sistemi i običaji. Tako se, recimo, zna da su koristili materijal od drveta kako bi izradili odeću i aksesoare. Žene su nosile mini suknje pod nazivom “paruma” u bleđim bojama, dok su muškarci nosili “guajikos”, crni odevni predmet koji je služio da pokrije genitalije. Vrlo izričiti i pedantni kada je reč o ukrašavanju tela, koristili su prirodne pigmente kako bi ukrasili tela linijama i geometrijskim ukrasima na ramenima, stomaku i licu. Od lišća i cveća pravili su narukvice, ogrlice i kape.
U Indiji, Adi narod je kultivisao svoju duhovnost kroz odevanje. Žene su nosile ogrtače u raznim bojama, dok su muškarci koristili krzno od jelena i medveda. Kako su u njihovoj kulturi narukvice i oglice od visokog značaja jer pokazuju bračni status, udate žene nose žute narukvice, dok neudate nose tzv. “bejop”, ornament od šest bakarnih pločica.
Od 2000-ih godina se primećuje izraziti trend upotrebe plemenskih detalja u modnoj industriji koji ni danas ne jenjava. Odevni predmeti i aksesoari neobičnih boja i oblika ušli su u masovnu modu i postali deo ulične mode širom sveta. Ostaje samo da vedre boje i spiritualnost koje odelo sa sobom nosi, probudi i dobro raspoloženje kod ljudi koji ga stave na sebe.
