Pisci preporučuju omiljene književne naslove: Hadži-Aleksandar Đurović

Ovog ponedeljka u rubrici Pisci preporučuju omiljene književne naslove gostuje nam reditelj i pisac Hadži-Aleksandar Đurović.

Hadži-Aleksandar Đurović, kao reditelj potpisuje dva dugometražna igrana filma („Ljubav Dolazi Kasnije” (2013) i „Sveta Petka – Krst u pustinji” (2021)), dokumentarni film „Vi idite, ja neću!” (2015), dva tv dokumentarno-igrana filma („Gora Preobraženja – Priča o Svetom Savi”(2016) i „Samo nas ljubav može spasiti” (2017)) kao i 12 međunarodno nagrađivanih kratkih dokumentarnih i igranih filmova. Prvu zbirku urbane poezije „Ulica želja” objavio je 2010. godine, a potom i dve zbirke kratkih priča i scenarija („Svi usamljeni ljudi” (2013) i „Zamisli jednog jutra ustaneš kad ono ništa” (2015)). Pažnju šire publike skreće svojom bestseler trilogijom kratke poezije „Kako se na srpskom kaže ljubav / tuga / sreća” (2016-2020) koje su sve doživele nekoliko izdanja i još uvek se doštampavaju. Četvrta knjiga „Kako se na srpskom kaže nada” planirana je da izađe u Oktobru, za ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu, a trenutno radi na novoj zbirci kratkih priča.

Kako mu je primarni životni poziv režija, a piše, kako kaže „za svoju dušu”, njegov izbor knjiga koje bi preporučio će svakako biti zanimljiv i za ljubitelje knjige, ali i filma.

Foto: Nemanja Maraš

Fest-romani – Najbolji filmovi sveta (1973-1977, Bigz)

            Pre, sada već skoro pola veka, tada veliko izdavačko preduzeće BIGZ je čitaoce, ali i gledaoce usrećavalo svojom edicijom literarnih verzija kultnih kinematografskih ostvarenja „FEST-Romani”. Kao reditelj, ali i kolekcionar starih knjiga, bio sam veoma srećan što sam pronašao veliki deo ovih izdanja čiji sam sada ponosni vlasnik. Pošto ne mogu da izdvojim ni jedno kao najupečatljivije, preporučujem za mene neprolazne i vanvremene naslove: „Psi od slame” Gordona Vilijamsa, „Konje ubijaju zar ne!?” Horasa Mek Koja, „Miriš žene” Đovanija Arpina, „Mesec od hartije” Džoa Dejvida Brauna, „Paklena pomorandža” Anotni Bardžisa, „Odiseja u svemiru” Artura Klarka, „Meš” Ričarda Hukera, „Andrej Rubljov” Vladimira Pribitkova, „Amarkord” Federika Felinija i „Serpiko” Pitera Masa. Koju god od ovih knjiga da uspete da pronađete, nećete pogrešiti ukoliko volite ove filmove i verujem da ćete imati novo viđenje.

Robert Šnakenberg – Tajni život velikih reditelja (2018, Evro Book)

            „Kada legenda postane činjenica, onda objavite legendu” rekao je čuveni Džon Ford. U ovoj laganoj, šarenoj, duhovitoj i pomalo bizarnoj biografskoj knjizi iz edicije TAJNI ŽIVOT, otkriveni su neki neverovatni, malo poznati detalji o trenucima iz života slavnih reditelja. Verujem da će ova knjiga biti zabavna ne samo ljudima iz sveta filma, već i široj publici koja zna njihova kultna ostvarenja, ali malo i o životima i biografijama velikana kao što su Čaplin, Hičkok, Bunjuel, Kurosava, Vels, Bergman, Felini, Kjubrik, Leone, Godar, Polanski, Kopola, Skorseze, Linč, Spilberg, Tarantino i drugi. Ova knjiga je, na neki sulud način, ono što se dešava iza scene i kulisa, a to je nekada za publiku i zanimljivije od samih dela.

Slobodan Šijan – Pisci u bioskopu (2020, Filmski Centar Srbije)

              Ova svojevrsna literarna antologija filma 20. veka na našim prostorima, čiji je autor naš proslavljeni reditelj Slobodan Šijan, publici poznat po, sada već klasicima, domaće kinemografije „Ko to tamo peva”, „Maratonci trče počasni krug”, „Kako sam sistematski uništen od idiota” i „Davitelj protiv davitelja”, je verujem pravo blago za ljubitelje književnosti i sedme umetnosti. Zanimljivo je da knjiga, iako pisana od strane jednog reditelja, ne predstavlja njegova sećanja u očekivanoj formi anegdota, već sabira potpuno novo viđenje filma kroz odlomke, pripovetke, dnevničke belešeke velikana književnosti kakvi su Ivo Andrić, Aleksandar Petrović, Danilo Kiš, Miloš Crnjanski, Boško Tokin, Branislav Nušić, Stanislav Vinaver, Aleksandar Tišma i drugi.

Vudi Alen – kratke priče (2007 / 2008, Solaris)

            Svakako jedan od najznačajnijih filmskih autora, uspeo je da nađe vreme i za pisanje za novine, kratke priče i eseje i pored napisanih 55 scenarija za igrane filmove. Prepoznatljiv po svom karakterističnom pogledu na svet, ljude, emocije, odnose i društvene prilike, koji neki osporavaju ili čak i ne podnose, a drugi obožavaju i veličaju, u svojim kratkim pričama zaista uspeva da na prividno lak način i kroz pitku formu, navede čitaoca na razmišljanje i drugačiji pogled na neke stvari koje verovatno nikada ne bi smo doveli u pitanje. Kroz ponegde i fantastičan, nadrelan pristup, on nas uvuče u svoj svet iz kog sigurno čitalac ne izađe isti. Kod nas su do sada objavljenje četriri zbirke kratkih priča „Sad smo kvit”, „Puko bezvlašće”, „Nuspojave” i „Kratak, ali koristan vodič kroz građansku neposlušnost”.

Tomas Bernhard – Moje nagrade (2012, L.O.M.)

            Ova, po obimu knjižica, ali po sadržini ozbiljna autobiografska knjiga me je oduševila. Sarkazam, samokritičnost (lična i nacionalna) i duhovitost, kojima autor ističe sve manjkavosti društva i njegovog odnosa prema uspehu, ali i neuspehu, prema autorima i njihovim delima, je nešto što preporučujem da pročita svaki umetnik, bez obazira na to kojom se umetnošću bavi, jer je tema univerzalna za svakog stvaraoca koji očekuje neku vrstu potvrde kvaliteta svog rada i koji bi trebalo da se suoči sa kritikama na svoj i račun svojih dela. Knjiga je na divan način i subverzivna, te takođe pokazuje ono od čega na žalost umetnik ne može pobeći, a to je odnos politike i vlasti prema autoru i slobodnom misliocu. Pomalo asocira na Nušića. U ovoj kritici austrijskog sistema, možemo prepoznati i svaki drugi, kao i zemlje koje jesu, ali i nisu deo tadašnje i sadašnje Evrope, u kojima ćemo svakako prepoznati i Srbiju.

Jovan Marković – Vronski (2017, Globosino Aleksandrija)

            Posle tragične smrti Ane Karenjine, Tolstoj završava povest o Vronskom u trenutku kada on sa železničke stanice u Kursku polazi, kao dobrovoljac, u srpsko-turski rat. Šta se potom dešavalo, kako je nesrećni grof vojevao u Srbiji, i kako je sreo Srpkinju sa očima Ane Karenjine, čitaoci mogu da saznaju u ovoj nesvakidašnjoj knjizi o ljubavi i smrti. Priča koja je inspirisana istinitim događajem i prototipom lika Vronskog, privukla mi je pažnju još kada sam je prvi put čuo i ne znajući išta o Nikolaju Rajevskom, koji je svoje srce ostavio u Srbiji. Želja mi je da jednoga dana snimim film po ovoj knjizi, koja publici u dramskoj formi nudi svojevrsni romansirani scenario.

Od knjiga koje čekaju u redu na listi za čitanje izdvojio bih „Kulturna politika i stimulacija filmske proizvodnje u Srbiji” Dr. Darje Bajić Božović (2021, Filmski Centar Srbije), „Yugoslav” Ane Vučković Denčić (2019, Partizanska knjiga),  zatim knjigu objavljenu povodom 50 godina FEST-a, u kojoj sam imao čast da dam svoj mali esejistički doprinos „FEST – Zaveštanje od četiri slova” Une Čolić Banzić (2020, Biblioteka grada Beograda) i „Oflajn” Tamare Kučan (2020, Urban Art).

Share