Oni koji nas prate od samog početka mogli su da zaključe da smo, kao redakcija, s razlogom bili izuzetno kritički nastrojeni  prema svemu što je izlazilo iz produkcije diskografske kuće PGP-RTB, i te naše tvrdnje možemo da potkrepimo dokazima, izborom i prezentovanjem glupavih pesmama u okviru glupavog odeljka rubrike Pesma dana pod nazivom Muzička fontana. Svi ti bendovi ili pojedinci koji su se našli u okviru tog dela muzičke sekcije morali su biti osuđeni na dugogodišnji i besmisleni, težak rad u nekom kamenolomu ili im je trebalo zauvek zabraniti „stvaranje“, odnosno trovanje društva. Ali, ostavimo sada po strani sve navedeno, na ovom mestu želimo da pričamo o sjajnom i kreativnom delu PGP-a koji je sigurno postojao, a mi ćemo vam, kao što ste i navikli, pesmom dočarati taj neotkriveni kutak, ne EX-YU rock-a već jugoslovenskog rock ‘n’ roll-a, koji je deset puta vredniji od pesama Crvene jabuke, Prljavog kazališta ili Riblje Čorbe. Približiti se savršenstvu kreativnosti uspelo je grupi Pop Mašina u pesmi Tražim put sa albuma Kiselina iz 1973. godine. Bili su avangarda, bili su ekscentrični, videli su dalje od većine.

P. S. Kada čujete kakva je ovo pesmetina, shvatićete da je kritika prema uporednim bendovima opravdana…Samo treba biti „open-minded“.