Aktivno se baviti antropologijom i istorijom mode znači praviti redovne izlete u modu dekada koje su nam možda manje zanimljive, ka kojima ne gajimo stilske preferencije i na koje se ne možemo uvek pozitivno kritički osvrnuti. Ipak, to ne umanjuje zabavu ovog posla niti činjenicu da svakim tim izletom naučimo nešto novo i čujemo mišljenja raznih autora. Tako sam ja ovog puta odlučila da vam interpretiram odlomak knjige Ivane Kronje pod nazivom „Smrtonosni sjaj: masovna psihologija i estetika turbo-folka“ koja se bavi fenomenom turbo-folka devedesetih godina.
Jedna od glavnih karakteristika i fenomena turbo-folka jeste „njegov stil“ koji važi za jedan od najhibridnijih u modnom svetu. Naime, on predstavlja mešavinu novokomponovanog stila i stila domaćih i stranih urbanih potkultura osamdesetih i devedesetih godina, pre svega popa, pop-roka, tehno stila i sl. Osim toga, još od svog nastanka turbo-folk stil je bio otvoren i za uticaje iz filmova, spotova i reklama sa zapada, kao i kulta kriminala dominantnog u američkim filmovima koji se ispoljio pre svega u muškoj uličnoj modi. Poznato je da se turbo-folk muzika u narodu često naziva i narodnom muzikom, ali turbo-folk stil nikada nije težio tome da predstavi narodno, folklorno, već je naprotiv oduvek je cilj bio izgledati urbano, moderno i savremeno. Etnološkinja Ines Prica ističe da je ovo jedini stil koji se razvijao bez nekog jasnog stilskog uzora i uticaja, što se ne može reći za, na primer, rok, grandž ili pank.
Sa druge strane, turbo-folk je u svoj prepoznatljivi izgled uvrstio elemente velikog broja stilova. Stoga je devedesetih određeni stilski ideal muškog turbo-folk stila bila mešavina ulične sportske mode, italijanske visoke mode, stila afroameričkih repera i bling-bling glamur detalja. Ovakvu stilsku mešavinu Ivana naziva stilom ratničkog šika. Kako je u ovoj eri došlo do ekspanzije video spotova, a turbo-folk je najviše bio promovisan u masovnim medijima, Ivana je analizirala spotove smatrajući ih glavnim pokazateljima turbo folk stila i došla je do zaključka da je u njima upravo stil ratničkog šika najviše zastupljen. Odnosno, novokomponovani imidž opasnog momka sa zlatnom kajlom oko vrata, šuškavom trenerkom, raspertlanim pertlama, utokom i brzom mašinom često su bili povezivani sa stvarima koja su imala tada poznata značenja. Na primer, sa kožnom jaknom dominantnom u drugim subkulturama gradeći na taj način jednu novu stilsku sliku. Koja je to, prema mišljenju Ivane Kronje, poruka koju je stil ratničkog šika nosio sa sobom?
Kako su u prethodnim brojevima Plezir magazina različite potkulture bile predmet analize bili smo u prilici da vidimo da stil nikada nije stvar koja je izolovana od društva, naprotiv, on je povezan sa kulturnom, ekonomskom i socijalnom pozadinom. To često nije samo odeća, već uključuje i način života, muziku koja se sluša i odnose između pripadnika te subkulture. Sve to uzima u obzir i Ivana kada priča o devedesetima i potkulturi ratničkog šika. Muški i ženski stil unutar ove subkulture često su, prema njenom mišljenju, pratile i određene muško-ženske uloge. Tako je ženina uloga bila ta da ona bude uvek privlačna, u centru pažnje i statusni simbol svom muškarcu. Njihov životni stil je bila fascinacija potrošnjom i težnja ka životu na visokoj nozi. Kako su pripadnici i pripadnice ove subkulture često bili imućniji od ostalih, njihova odeća se razlikovala od svakodnevnog urbanog turbo-folk šika. Bila je propraćena firmiranom garderobom sa jasno uočljivim logoom brenda, skupim nakitom i velikom količinom svetlucavih detalja na odeći. Krajem devedesetih, na to su dodate i različite estetske korekcije, odnosno silikoni u cilju poboljšanja fizičkog izgleda. Ovakav modni trend se najviše plasirao na televiziji i prividno je nudio recept za brzi dolazak do slave i novca. Sa druge strane, muškarac je najčešće težio tome da igra ulogu mačo muškarca, zaštitnika, opasnog momka kome se nije pametno zameriti. Svoj položaj u društvu izražavao je dobrim kolima, najskupljom sportskom garderobom, nakitom i atraktivnim ženama koje su ostale pripadnice ženskog roda često smatrale pravim srećnicama što imaju priliku da budu u društvu takvog muškarca.
Nešto skromnija varijanta ovakvog stila izražavala se kroz nošenje kopija firmirane odeće, obuće i modnih detalja. Uprkos tome, velikog razlikovanja nije bilo. Akcentovanje ženskih oblina, a naročito grudi, duga kosa, preplanuli ten, jaka šminka na očima, kod muškaraca zlatni lančići, kožni kaiševi, sportska odeća i/ili odela, kao i mobilni telefon kao najvredniji modni dodatak, smatrani su obaveznim elementima ovog stila. Takođe, sistem vrednosti, kao i muško-ženske uloge koje su pripadnici subkulture igrali bile su iste. Kao i u mnogim drugim subkulturama, tako i u ovoj, sve su ovo bili elementi koji su oblikovali identitet pripadnika te društvene grupe i koji ih je razlikovao od ostalih pripadnika društva.
Repertoar uloga koji su muškarci i žene mogli da igraju nije bio veliki, zapravo, svodio se samo na gore pomenute obrasce koje su svi članovi subkulture morali da prihvate. Ono što je najveći problem turbo-folk stila jeste, prema Ivaninom mišljenju, to što su tadašnja društvena i ekonomska situacija, siromaštvo i rastući uticaj zapadne kulture u kojoj se žena posmatra kao seksualni objekat, pružili iskrivljene slike ženama povodom sopstvene seksualnosti, ciljeva u životu i načina njihovog ostvarivanja. Sa druge strane, muškarcima se nametao jedan određeni mentalitet i životni stil koji se nije mogao okarakterisati kao bezbedan i zakonski prihvatljiv. Iako vam se može učiniti da ova priča nema mnogo veze sa modom, imajte na umu da se devedesetih turbo-folk stil najviše ispoljavao upravo kroz vizuelnu pojavu, propraćenu naravno adekvatnim muzičkim pravcem. Druga stvar, ono što je počelo kao novokomponovana zabava ubrzo je preraslo u masovnu kulturu koja je propagirala ne samo sada već prepoznatljive forme oblačenja, već i ponašanja i stavova prema životu. Na našim prostorima nijedan stil nije uzeo toliko maha kao ovaj i malo je stilova koji su se toliko zadržali u društvu i izazvali toliko polemike. Iako on možda nije uticao na svetsku modnu scenu, jer je kao što smo rekli na početku on sam rezultat spajanja mnogih drugih stilova i bez obzira na to što njegovi počeci datiraju iz vremena pre dve decenije, određeni njegovi aspekti i te kako su živi i dan danas.
