Ukoliko ste ljubitelj ploča, opuštene i prijatne atmosfere, ljubitelj mesta koji promovišu i podržavaju kreativnost, ili ste u potrazi za mirnim kutkom na kome biste da popijete jutarnju kafu, Leila Records and Books deluje kao pravo mesto za vas. O tome u kojoj meri ljudi u Srbiji neguju ljubav prema pločama, odakle ideja za otvaranje jednog ovako koncipiranog mesta, inspiraciji i mnogo čemu drugom, popričali smo sa Jovanom Jaramaz, PR i event menadžerkom Leile
Zdravo Jovana! Za početak, možeš li nam reći nešto više o samom otvaranju Leile, odakle je potekla ideja, kao i da li je od samog početka bio zastupljen koncept kakav je danas?
Leila je u početku otvorena kao prodavnica gramofonskih ploča i prateće opreme, art galerija i mesto različitih kulturnih dešavanja. Ugostiteljski deo je došao tek kasnije kao dopuna i servis originalnom konceptu. Ideja je posledica hobija i interesovanja vlasnika i rezultat uvida u činjenicu da u Beogradu (posebno ne u centru grada), kao velegradu, ne postoji jedno ovakvo mesto. Dobar primer je Berlin koji nije mnogo veći od Beograda, a u kome već godinama funkcioniše preko šezdeset prodavnica gramofonskih ploča sa trendom povećanja. Zahvaljujući ovakvom originalnom konceptu Leila je za kratko vreme postala kulturna i turistička atrakcija Beograda.
Kako bi opisala Leila Records and Books? Da li je akcenat na tome da je to muzička prodavnica, mesto gde se prodaju ploče, kafe bar, mesto za okupljanje novih talenata i njihove performanse, ili pak sve to zajedno?
Leila je ustvari jedna oaza kulture u centru Beograda – mini kulturni centar. Svaki od ovih delova koncepta sam po sebi je zanimljiv, ali tek sve zajedno čini Leilu posebnim mestom na kulturnoj mapi Beograda. Umetnici koji ovde izlažu i nastupaju, kao i sami gosti i ljudi koji ovde rade, svojom kreativnom energijom daju dušu Leili.
U više navrata sam i sama imala prilike da se uverim u to da se veoma trudite da izađete u susret mladim, talentovanim, kreativnim ljudima i da saslušate njihove ideje, stoga se može reći da se u Leili „uvek nešto dešava“. Postoji li možda neki muzičar ili umetnik koga biste želeli da ugostite u skorije vreme i zašto?
U principu, svi mladi autori i umetnici koji imaju šta da ponude beogradskoj publici su dobrodošli. To se posebno odnosi na one koji su na početku karijere i teško im je da dođu do prostora za nastup ili izložbu.
Leila je poznata po prijatnoj atmosferi kojoj svakako doprinosi i zanimljiv enterijer. Čija je on bio ideja i odakle je potekla inspiracija za dekorisanje prostora?
Trudili smo se da Leila bude prijatno i ušuškano mesto, neopterećeno pompeznim detaljima. Nalik na veliku dnevnu sobu, sa komadima vintage nameštaja. Zaštitni znak lokala su veliki luster i ograda galerije od kovanog gvožđa vajara Nikole Pantovića, grafiti street art umetnika Lorteka, Timora i TK Vile, kao i lampe Miše Đorđevića.
Ono što svakako prvo upada u oči kada je u pitanju Leila jesu ploče! Misliš li da je napravljen hrabar potez odlukom da se otvori prodavnica ploča danas kada se čini da su one pale u zaborav?
Vinil prakticno nikada nije prestao da se proizvodi i prodaje pre svega zahvaljujuci DJ-evima i DJ kulturi. Masovan povratak proizvodnje i prodaje vinila beleži se poslednjih petnaestak godina, a posebno poslednjih šest-sedam godina. Razlozi za to su brojni i zaslužuju ozbiljnu kulturno-sociološku analizu. Posebno imajući u vidu da je to apsolutno jedina stara tehnologija (stara oko sto godina), koja je preživela tehnološku i posebno digitalnu revoluciju. Neki od razloga su: otpor suviše brzom (disposable) i površnom načinu života, opšte interesovanje za retro tendencije, povratak skoncentrisanom i posvećenom konzumiranju muzike, povratak prirodnom i organskom kvalitetu zvuka, želja za posedovanjem trajnih vrednosti (vinil po pravilu dobija vremenom na vrednosti), hype faktor – posedovanje i konzumiranje vinila je postalo veoma moderno i prestižno, i tako dalje…
Nadovezaću se na prethodno pitanje – da li ljudi pokazuju interesovanje za njih i postoje li možda neki izvođači za čijim pločama postoji najveća potražnja?
Interesovanje je veliko! Konzumenti vinila i gramofona danas dolaze iz svih socijalnih i starosnih grupa (od tinejdžera do ljudi u poznim godinama), ali su najveća ciljna grupa ljudi između trideset i pedeset godina koji pamte vreme pre digitalne muzike i imaju dovoljne prihode da uživaju u ovom relativno skupom hobiju. Brojni gosti iz inostranstva najveće interesovanje pokazuju za muziku svih žanrova iz ex Jugoslavije – na vinilu naravno.
Da li su sve ploče koje se nalaze u Leili na prodaju, pošto nije u pitanju mali broj, i možeš li da nam otkriješ kako ste došli u posed nekih prilično retkih ploča koje vam krase police? 🙂
Sve ploče se prodaju, a pronalaženje retkih primeraka je ustvari poput lova na sakriveno blago u privatnim kolekcijama koje otkupljujemo, kao i na brojnim sajmovima vinila u zemlji i inostranstvu. Što se tiče novih izdanja, svi autori koji drže do sebe izdaju i ploče, koje nabavljamo od zvaničnih distributera.
Sajt http://www.leila.rs
Facebook https://www.facebook.com/LeilaRecords?fref=ts
Twitter https://twitter.com/LeilaBgd
You Tube https://www.youtube.com/user/LeilaBgd
fotografije: Ivica Ivanović, Milena Goševski, Leila Records and Books
