U jednom beogradskom saloncu, nedaleko od Radio Beograda smeštena je specifična umetnička oaza koja čuva kolekciju retkih i značajnih knjiga, kataloga i časopisa neprocenjivog značaja. Ovaj jedinstveni prostor, privatni stan gospođe Sonje Franklin, otvoren je za posetu tokom sunčanih sati čitave radne nedelje tokom kojih otvorenih ruku dočekuje znatiželjne poštovaoce umetnosti. Gosti Legata Franklin mogu potpuno besplatno uživati u prelistavanju i izučavanju knjiga, druženju, prisustvovati okupljanjima i predavanjima.
Bele police ispunjene knjigama dokle god vam pogled seže čuvaju neke od retko viđenih, vrednih izdanja u kojima ćete se vrlo lako „zagubiti“ otkrivajući iznova nova značenja. Umetnine i sitnice koje daju dušu prostoru svedočanstvo su dinamičnog života njegove vlasnice koja neretko sa posetiocima razgovara o svojim prijateljima, umetnicima čije izložbe je imala zadovoljstvo da posećuje. Ovo je tek nagoveštaj čarolije koja vas u ovom, za naš grad jedinstvenom prostoru za neformalno uživanje u umetnosti, očekuje. Kustos ove zbirke, istoričar umetnosti Dušan Savić bio je raspoložen da nas uvede u priču nastanka Legata Franklin. Ispričao nam je na koji način i danas dolaze u posed novih, značajnih publikacija do kojih se teško dolazi i kakvi su im programski planovi u predstojećem periodu.
Od trenutka kada smo prvi put čuli da je Sonja Franklin Fakultetu likovnih umetnosti poklonila veliku zbirku knjiga, kataloga i časopisa koje je godinama skupljala sa svojim suprugom Ovenom, pa do otvaranja vrata stana u Svetogorskoj za posetioce, prošlo je više godina. Možeš li da nam ispričaš kako je nastao Legat Franklin?
Nastanak Legata Franklin teško da mogu prostorno i vremenski odrediti. Formirao se kroz više decenija i geografskih širina. Recimo da je plansko sakupljanje kataloga i knjiga započeto sredinom šezdesetih godina prošlog veka u Londonu bez jasne ideje da će se kolekcija na kraju naći u Beogradu. Pre nego što je Sonjin suprug Oven Franklin preminuo, dogovorili su se da se njihova zbirka (ili bar deo zbirke) preseli u Beograd i da se smisli način na koji bi postala dostupna javnosti. U dogovoru sa Nikolom Šuicom, profesorom Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, kolekcija je data studentima istog fakulteta na korišćenje i nalazila se pet godina u Rajićevoj ulici. I pored velikog zalaganja Sonje Franklin da ta inicijativa zaživi, studenti FLU-a su knjige iz kolekcije mogli posmatrati samo kroz zaključane police što je dovelo do vraćanja legata u Sonjin dom, ali ovog puta umesto u London, knjige su stigle u Sonjin dom u Beogradu gde se i danas nalaze.
Moderna umetnost u periodu između 1964-2003 čini okosnicu kolekcije, možeš li da nas uputiš malo detaljnije u tematske celine?
Tematske celine bih povezao sa aktuelnostima svetske i britanske umetničke scene kroz nekoliko decenija. Dinamičnost smena dominantnih umetničkih i teorijskih misli je u periodu obuhvaćenim kolekcijom izražena i stoga možemo pronaći dosta različitih tematskih celina. Od formalističkog pristupa umetnosti do konceptualnog, od umetnika sa američkog kontinenta do onih iz Azije. I sve to na više svetskih jezika.
Imajući u vidu da je Legat smešten u privatnom stanu, kako funkcioniše taj odnos privatno–javno, da li je potrebno najaviti se pre dolaska?
Stan u kome se Legat Franklin nalazi je dovoljno prostran da privatno i javno nesmetano mogu da koegzistiraju. Sonja Franklin je i više nego dobar domaćin i stvorili su se svi uslovi da se naši posetioci osećaju vrlo prijatno tokom poseta i boravka u biblioteci. Najavljivanje nije obavezno, ali ukoliko je posetiocima značajno da pobede strah u prihvatanju ovakve javne inicijative u privatnom prostoru, mogu se javiti na broj 0607217063 ili na našoj Facebook i Instagram stranici.
Pre izvesnog vremena urađena je digitalizacija, po kom kriterijumu si radio razvrstavanje?
Zapravo moj prvi angažman vezan za Legat Franklin bio je da napravim katalog kolekcije. To je bio višemesečni posao koji, zbog autorskih prava, nije mogao da ode u smeru digitalizacije. Načinjen je katalog, odnosno svi naslovi su popisani i klasifikovani po abecednom redu, bilo da se radi o prezimenu umetnika, nazivu grupne izložbe ili tematske celine koju samo izdanje obrađuje. Najočigledniji izbor klasifikacije se ispostavio i kao najpraktičniji za snalaženje u biblioteci.
Postoji li mogućnost da se deo kolekcije nađe i onlajn?
Onlajn je moguće pronaći samo katalog (legatfranklin.librarika.com) koji je lako pretraživati čak i kada ne znate puno o kolekciji. Za sve naslove sam napravio nekolicinu tagova koji određuju gde su knjige izdate, za koju instituciju ili privatnu galeriju, koje godine i decenije, kao i nacionalnosti umetnika i eventualni medij koji je korišćen. Takođe, popisani su i svi članci iz časopisa kojih imamo oko 500 u kolekciji. Kao što sam ranije spomenuo, zbog autorskih prava, nismo u mogućnosti
da digitalizujemo sam sadržaj izdanja i da ga u tom formatu stavljamo u službu javnosti. Verujem da se neki naslovi mogu pronaći onlajn u pdf i sličnim formatima, ali velika većina postoji i dalje samo u fizičkom obliku. Legat Franklin poseduje skener koji je moguće koristiti ukoliko želite neki pasus knjige ili reprodukciju digitalizovati, a takođe ne zabranjujemo da se knjige fotografišu. Jedino ograničenje jeste da nema iznošenja knjiga.
Interesantno je spomenuti da je od otvaranja broj knjiga, časopisa i specijalizovanih izdanja u Legatu dodatno uvećan zahvaljujući Sonjinim kontaktima sa galerijama iz Londona. Na koji način dolazite do novih naslova?
Upravo su Sonjini kontakti „Lisson’’ galerijom i „Hauser’’ and „Wirth’’ galerijom iz Londona doneli Legatu Franklin neke od najzanimljivijih naslova izdatih u prethodnih desetak godina. Pored toga, pretplaćeni smo na nekoliko časopisa poput „Tate ETC’’, „RA Magazine’’ i „Art in America’’. Kupovali smo i nova izdanja iz „Tate’’ muzeja, „Hayward’’ galerije, kao i sa nekoliko onlajn prodavnica knjiga. Posebno sam srećan što nam posetioci poklanjaju naslove za koje smatraju da bi bilo bitno da se nađu u kolekciji, kao i što su nam neki domaći i strani umetnici poklonili nekolicinu svojih kataloga. I sam kada odem na neko putovanje potrudim se da kupim po koju polovnu knjigu ili neki novi naslov.
Legat je osmišljen ne samo kao biblioteka već i kao prostor za razmenu ideja i mišljenja. Shodno tome imate običaj da organizujete predavanja na koja dovodite relevantne umetnike iz zemlje i inostranstva. Možeš li nam otkriti neku narednu saradnju, odnosno gostovanje?
Druženje u Legatu Franklin je nastalo kao posledica rasterećene atmosfere sa kojom se publika susreće čim stupi u prostor, zato nije ni slučajno da nam se ljudi obrate sa idejom da održe neku od prezentacija kod nas. Upravo zato što je i izgubljena ta „institucionalna atmosfera’’ koje se mnogi plaše i što se u dnevnoj sobi odvijaju razgovori, ne postoji ni osećaj relevantnosti pojedinaca koji su došli da se predstave u nekoj ustaljenoj vertikalnoj hijerarhiji u odnosu na relevantnost publike koja je došla da ih čuje. Čini mi se da aplauzi koji slede na kraju razgovora su istovremeno namenjani i publici i umetniku. Za novembar planiramo dva razgovora, a mogu za sada da vam otkrijem jedino gostovanje Emira Šehanovića.
Imajući u vidu da je Sonja savremenica brojnih danas aktuelnih i svetski priznatih umetnika čije knjige i kataloge posedujete, i još bitnije prijateljica mnogih od njih, možemo li povremeno čuti nju kako sa prisutnima deli neku anegdotu ili zanimljivost o umetnicima?
Najčešće su se mogle čuti priče o Naum Gabou, Ovenovom očuhu, ali i jednom od najznačajnijih umetnika 20. veka. Međutim, nisu same anegdote o umetnicima ono što je najvrednije čuti od Sonje Franklin već njeni lični doživljaji iz interakcija sa tim ljudima koji se dalje primenjuju na život. Često mi se čini da je svaki razgovor sa Sonjom neka vrsta psihoterapije koja vam napuni baterije za dalje suočavanje sa svakodnevnicom. Moj utisak je da su ti razgovori daleko bitniji od velikih imena u svetu umetnosti.
Jedan originalan koncept kakav negujete u okviru Legata je i ciklus AA Meeting (Art Anonimous Meeting) prilikom kog umetnici govore o radovima koji iz različitih razloga nikada nisu materijalizovani. Koji je po tvom mišljenju najveći kvalitet ovih susreta, koliko su oni motivišući za neafirmisane umetnike?
Jedna od osnovnih ideja AA Meeting-a je bila neka vrsta ispovesti, slično sastanku anonimnih alkoholičara. Kako smo već dosta puta i videli i čuli od aktivnih umetnika na sceni čime se bave i počeli da vezujemo njihovu ličnost za rad koji nam je vidljiv, želeo sam da se desi probijanje tih barijera i uspostavljenih mišljenja. Verujem da je podjednako i publici i umetnicima bilo interesantno da se nađu u situaciji da slušaju nešto novo o uglavnom starim idejama koje nisu vidljive, odnosno nisu materijalizovane. Takođe, probija se barijera izlaženjem u javnost sa nerealizovanim idejama i uglavnom prva asocijacija bude intelektualna krađa, ali do sada nismo imali takvu situaciju. Neafirmisanim umetnicima ovo može biti i potvrda činjenice da iza jedne realizovane ideje stoji mnoštvo onih koje nisu ugledale svetlost dana.
Pored kolekcija knjiga, časopisa i kataloga u Legatu se mogu videti i razni drugi umetnički predmeti. Iz ugla kustosa i poznavaoca sadržaja kolekcije, kakvu priču bi nam mogao ispričati o Sonji i Ovenu?
Ako bih morao da pronađem zajedničkog imenitelja nekim od knjiga iz kolekcije, kao i predmetima i umetničkim delima onda bi to bila podrška. Upravo bi to bila možda i najvažnija priča Sonje i Ovena Franklina, što su bili stubovi ne samo svojoj porodici već su nesebično podržali i veliki broj različitih umetnika u njihovim karijerama, nekolicinu galerija i inicijativa. Sam Legat Franklin je takođe podrška lokalnoj umetničkoj sceni, kako ovoj čudno struktuiranoj tako i nekim budućim koje će je naslediti.
Kada bi trebao da izabereš samo pet retkih i specijalnih izdanja iz kolekcije, koje bi nam preporučio i zašto?
Jedan od najvrednijih naslova koje posedujemo jeste katalog sa izložbe This is Tomorrow koja se desila 1956. godine u londonskoj „Whitechappel” galeriji i bitna je za svetsku umetničku scenu tog perioda iz više razloga, ali jedan od nama najprimamljivijih bi bio kolaž Ričarda Hamiltona koji se smatra prvim pop-art delom. Sam Ričard Hamilton je sledeće godine skovao termin pop-art. Posebnost svih 3500 knjiga i kataloga koje Legat Franklin poseduje leži u činjenici da zaista retko koje od njih možete videti u Srbiji u fizičkom obliku. Verujem da bi svaki posetilac mogao sebi pronaći nešto specijalno u naslovima koje posedujemo ali bih ja, pored gorenavedenog, voleo da istaknem još četiri meni drage knjige koje se mogu kod nas pročitati: Tehching Hsieh – Out of Now: The Lifeworks of Tehching Hsieh, knjiga koja svedoči o 5 jednogodišnjih performansa koje je ovaj tajvanskoamerički umetnik izveo u Njujorku između 1978 i 1986; Francis Alÿs – Walking Distance From the Studio, pregled politički motivisanih performansa i akcija belgijskog umetnika koji živi u Meksiku čija se umetnost materijalizuju tokom njegovih šetnji ulicama Meksiko sitija; Dom Sylvester Houédard i njegova knjiga vizuelne poezije iz 1972; Sean Dower i monografija koju je sam Legat Franklin producirao i izdao za ovog engleskog umetnika sa kojim smo imali priliku da razgovaramo na jednom od druženja u Legatu Franklin i čiji smo izložbu napravili u Domu omladine Beograda 2017. godine.
Kakvi su planovi za predstojeću zimu u Legatu Franklin?
Za sada su planovi da nastavimo da ohrabrujemo ljude da nam svrate u goste. Pored planova za novembar, planiramo da dovedemo još nekog stranog gosta, ovog puta verovatno nekoga iz regiona.
Fotografije: Aleksa Mitranić
