Moram da priznam da je suštinski drugačije pisati ovakav tekst za inostranu, i našu publiku. Razlog je jasan, i veoma me žalosti. Dok sam sa inostranom stipendijom živela mnogo lepše nego tokom studentskih (ili bilo kojih) dana u Beogradu, plaćajući od nje smeštaj, hranu, putovanja i mnogo jeftine garderobe, te uspevajući svaki mesec da uštedim neku sumu novca, mislila sam da sam jednostavno savladala baratanje novcem i da su svi moji prijatelji kod kuće samo velike trošadžije. Potom sam se vratila u Beograd i svi sitni i krupni trikovi za štednju postali su svakodnevica u modu za preživljavanje.

Kako to misliš nemoj svaki dan da kupuješ latte u Starbaksu (ili, hajde da prebacimo u lokalno: u Grinetu ili Kofi Drimu), kad ja kafu pijem samo kod kuće, a kupovna je rezervisana za nalaženje s prijateljima? Kako to misliš kupuj jeftiniju hranu u Lidlu, ako se meni nudi samo robna marka u Maksiju i Idei, i mojim primanjima (ili nedostatku primanja) zapravo je jedina opcija? Primenjujući sopstvene trikove za štednju tamo gde sam mogla da uštedim, ovde sam mogla samo da živim. Ali, možda je to bilo baš zahvaljujući tim trikovima. Možda bi mi bilo daleko teže da sam živela ne razmišljajući o njima. Ako biste i vi voleli da duže rastežete svoj dinar, evo šta možete da probate.

OSTAVITE CIGARETE

Znam, znam. Ovo je momenat kada ćete možda prestati da čitate moj tekst. Ali hej, neću vam reći ništa što već ne znate. Zato neću nabrajati razloge zbog kojih bi možda valjalo ostaviti duvan. Moj je bio čisto finansijski. Posle gotovo deceniju pušenja, pa potom pušenja samo u Srbiji i samo u društvu, konačno sam im rekla zbogom i „čista” sam dve godine. I odmah ću vam reći – nisam uštedela neku ogromnu količinu novca zahvaljujući tome što ne pušim. Ali ga nisam potrošila na cigarete, već na nešto smislenije. Možda je trebalo da stavljam u koverat? Razmislite o tome.

PLANIRAJTE TROŠENJE

Nisam osoba koja ima eksel tabele u koje upisuje svaki trošak, sve do papirnih maramica na trafici. Ne kažem da je to loše, naprotiv – ali me đavolski mrzi. Ono što radim, doduše, jeste okviran plan troškova. Znam kolika su mi primanja, znam koliko treba da odvajam svakog meseca za iste stvari i odlučila sam da vrlo retko trošim impulsivno. Pošto trenutno primam platu nedeljno, svake sedmice odvojim određenu količinu keša (baš keša, zato što i dalje nemam osećaj da su kartice ili internet plaćanje pravi novac – ruke gore ko se slaže!) koju trošim na hranu. U pitanju je relativno skroman iznos koji mi pomaže, ili me tera, da se hranim relativno zdravo – pola kilograma pilećih prsa košta koliko i jedan čizburger, a trajaće nekoliko obroka. Ukoliko ste više spontani, prelazak na dosledno beleženje može biti naporan (a i ne mora – ako vam se čini da bi vam značio, probajte, što da ne!). Zato predlažem vođenje evidencije primanja i troškova u kategorijama, na primer stan, režije, prevoz, hrana, kozmetika, odeća, razno. Jasno je da nećete svaki mesec trošiti na garderobu. Ovo neka bude okvir. Uklopite se u svoj okvir kad vam nešto treba. Drugi mesec vam neće trebati ništa.

ZNAJTE ŠTA VAM TREBA

Osvrnite se na poslednje dve rečenice prethodnog pasusa. Glagol trebati u kontekstu materijalnih (i ostalih!) stvari meni je napravio veliku razliku u baratanju novcem kada sam postala svesna njegove važnosti. Zapravo, njime sam se i vodila pre nekoliko godina kad sam sebi ukinula svaku kupovinu stvari koje mi nisu bile neophodne. (Preporučujem – kako je to meni išlo, možete pogledati ovde.) Nisam sigurna da je to princip po kome možemo ili treba da funkcionišemo ceo život – na kraju
krajeva, novac usrećuje i ne vidim razlog da se zbog štednje odreknemo malih ili većih zadovoljstava. Ali bilo je dobro šest meseci biti fokusiran na to što mi treba. Tad sam postala svesna na koliko sam gluposti bacala novac. Možda i vi imate poriv da kupite svaku šolju koju vidite jer je slatka; ili ste kolekcionar ogrlica ili minđuša, ili vas možda najviše uzbuđuje ulazak u knjižaru, iz koje baš ne možete da izađete praznih ruku. Šta god da je, razumem i ne osuđujem. Koliko tih šolja zaista koristite, a koliko vam knjiga stoji na polici i nikako da dočeka svoj red? O garderobi neću ni da počinjem. Kladim se da imate bar jedan komad u ormaru na kojem još uvek visi etiketa. Ako nemate, molim vas, javite mi se i naučite vi mene nečemu. Volela bih da mislim da sam mnogo pametniji kupac odeće nego što sam nekad bila. Nažalost, demantuju me upravo ti artikli s etiketom. Ali otkako sam počela da razmišljam o garderobi, mnogo mi se ređe, gotovo nikad, ne dešavaju spontani odlasci u lance brze i jeftine mode, a svi znate koji su, u Ušću ih ima bar pola tuceta. Imam okvirni plan – opet se vraćamo na plan – šta mi treba u narednoj sezoni, kakvi krojevi i materijali, koje boje će mi se slagati s onim što već imam, kojim brendovima sam spremna i voljna da dam svoj dinar. Razmišljajte malo na tu temu, šta već imate, šta govori o vama, da li ste zadovoljni, kako da budete zadovoljniji. Pročitajte nešto o takozvanoj capsule garderobi, možda vam se svidi taj pristup, ako vam se i ne svidi, nema veze, dobićete neke nove ideje za svoj ormar. Ovo važi i za šminku i kozmetiku. Imala sam tu sreću da nikad nisam bila naročito zainteresovana za šminku, te možda moji saveti u ovom domenu nemaju veliku težinu, ali priznajte da „nema potrebe za tri različita rumenila”, ne zvuči suludo. Moja pasija je, doduše, preparativna kozmetika, i najradije bih isprobala sve kreme i gelove i maske i pilinge, ali usadila sam sebi u glavu da ne kupujem nešto dok mi – pogađate – ne zatreba. Na ovo pravilo zažmurim kad naiđem na baš velika sniženja. Ionako nikad nećete doći u situaciju da vam ne treba gel za tuširanje, zar ne?

RAZMISLITE NA ŠTA TROŠITE PARE, A NE KORISTITE

U inostranim tekstovima ovde se obično pominje članarina za teretanu, što mi je samo po sebi bilo nejasno veći deo života: zašto bi neko davao novac na to ako ne ide da vežba? Onda sam počela da idem i priznajem da nisam redovna koliko bih želela, i da se to može posmatrati kao bacanje novca. Ako imate alternativu – iskoristite je. Ovo važi i za paket za mobilni telefon ili možda kablovsku ako je ne gledate. Takođe, računam na to da ste ove stvari većinom odredili još davno, i da ne trošite više novca nego što morate, ali možda vaš paket uključuje 1000 sms poruka koje nikad ne šaljete, pa možete da se prebacite na drugi, koji ih nema a povoljniji je?

NE ŽIVITE NA KREDIT (AKO NE MORATE)

Ne živite na kredit. Mislim da je ovo možda suvišan savet jer ljudi ili imaju ili nemaju majndset koji uključuje kredit. Ili ćete uzeti telefon na kredit ili otići na putovanje na kredit, ili vam neće pasti na pamet. Ja spadam u drugu grupu i nikad neću kupovati nešto što trenutno ne mogu da priuštim. To znači da uglavnom nikad nemam najnoviji telefon. Ali takođe znači i da ću svesno da štedim za telefon i odvajam svake nedelje ili meseca neku sumu novca za njega, i jednom kad to uspem, gotova sam, nema više razmišljanja o tom artiklu. Isto važi i za putovanja. Možda vam je lakše da stvari uzimate na kredit jer vam nedostaje disciplina. Vežbajte je. Stavite na papir koliko gubite i eto motivacije. Naravno, zagradu sam morala da ostavim. Dok pišem ovaj tekst, u glavi nemam osobu koja hranu kupuje na odloženo plaćanje. Možda bi trebalo.

BUDITE ČLAN PROGRAMA LOJALNOSTI

U Lily drogerijama, na primer. Izvadite Super karticu u Idei, ako već niste. Pretplatite se na sajtove koji nude popuste za razne stvari i usluge. Da se ne lažemo – u 90% slučajeva neće vam trebati ono što nude. Ali zato će onih 10% biti prava stvar. Ako nemate svoju frizerku, iskoristite neki popust. Kad sam već kod uređivanja, evo predloga: batalite profesionalni manikir, osim ako imate jako važan razlog za njega.

CILJ

Najlakše je držati se nečega ne-baš-prijatnog kad imate cilj ka kojem idete. Kad sam sebi zabranila kupovinu nepotrebnih stvari, cilj mi je bio da te godine posetim Ameriku. To se nažalost na kraju nije desilo (važno: ne zbog nedovoljno dobrog rezultata – naprotiv, postigla sam više nego što sam se nadala), ali mi je pomoglo svaki put kad sam htela da dam pare na neku glupost. Ova majica ili komadić avionske karte? Ove mirišljave sveće ili komadić prenoćišta? Pokušajte i vi da smislite svoj cilj. Može to biti takođe putovanje, ili baš dobar par cipela čije se cene plašite, ili, što da ne, automobil. Imajte cilj u glavi svakodnevno. Razmišljajte o njemu, maštajte o njemu, i onda vam i neće biti teško da se udarite po ruci kad uđete u DM i ona vam poleti prema šarenim bočicama.

ŠTEDNJA NIJE MIZERIJA

Bar ne mora da bude. Ne dozvolite da sebe lišite nekih radosti. Kao što rekoh, novac donosi sreću. Suprotno mogu da kažu samo jako bogati ljudi koji drugačije i ne poznaju. Ako vam ide dobro i vidite rezultate svog promenjenog stava prema novcu, popijte tu ajs moku. Kupite buket cveća koji će vam ulepšati trpezarijski sto ili radni prostor. Častite se povremeno nečim što će vas usrećiti. Upravo kad to nije pravilo i način da provedete slobodno vreme, biće to pravo čašćenje. Ukoliko od svojih primanja uspevate da živite polupristojno (namerno kažem ovako, jer mi se čini da u našoj zemlji retko ko živi pristojno), da niste gladni i nervozni pre nego što stignu računi, sigurno možete da uštedite malo. Krenite od tog malog. Ne zavaravam ni sebe ni vas da ćete, odričući se kafe, uspeti da sačuvate dovoljno para za tri meseca putovanja svetom. Ali uvek možete da donosite bolje finansijske odluke. Setite se toga kad posegnete za skupljim i bolje upakovanim proizvodom jednakog kvaliteta kao što je onaj na donjoj polici; kad gladni pođete u šoping (nemojte!), ili kad dozvolite sebi da ostanete bez hrane u kući treći put u toku meseca, pa u pretraživač ukucate Donesi. U stvari, na ovu temu nema velike filozofije. Kao i u raznim drugim stvarima u životu, tajna je u otkrivanju onoga što funkcioniše za vas. Držim vam palčeve da u tome uspete.

Share

• Tweet
• Pin It