„Mama, izvini, istinski izvini’’ fraza je koju sam bezbroj puta čula od moje dece kad sam očekivala reči zahvalnosti. Deo japanske kulture, načina mišljenja i jezika su samo preveli na srpski.
U japanskom postoji mnogo reči koje izražavaju žaljenje, izvinjenje i zahvalnost. Neke od tih reči kao npr. SUMI MASEN se mogu koristiti i kao izraz zahvalnosti i izvinjenja. Moja deca su to prevela na srpski kao izvini. Zapravo, želela su da mi se zahvale što sam im učinila nešto, a oni su smatrali da su mi time oduzeli vreme koje sam mogla iskoristiti za sebe. Iako sam mnogo puta pokušala da im objasnim da se izvinjava za nešto što smo loše uradili, a zahvaljuje nekom na pomoći, pažnji, poklonu, lepim rečima… oni su nastavili da mi se izvinjavaju kad odem po njih kolima u školu jer kiša lije, a nemaju kišobran, kad za vreme večere ustanem od stola da bih im dodala nešto ili kada bih pripremila jelo za njih i njihovo društvo.
Izvinjavanju nema kraja i nikad nije dosta. Izvinjavanje je izuzetno važan deo finih manira u Japanu. Postoji puno izraza koji se koriste u različitim kontekstima, u zavisnosti od toga kome se i zašto izvinjava. U svakom (čak i najbanalnijem) razgovoru ćete čuti reči izvinjenja na desetine puta. Najobičniji telefonski razgovor počinje i završava se izvinjenjima: zato što ometate sagovornika, zato što ga prekidate u poslu i zato što ćete na kraju prekinuti razgovor i spustiti slušalicu.
Svaki školski događaj i razgovor sa učiteljem će početi izvinjavanjem što nam oduzimaju dragoceno vreme, a potom će nam se duboko zahvaliti što smo došli da prisustvujemo određenoj ceremoniji ili roditeljskom sastanku.
Izvinjavate se kad ulazite (čak i pozvani) u nečiju kuću, OĐAMA ŠIMASU, kad napuštate društvo, a drugi ostaju, OSAKI NI, kad ulazite ili izlazite iz kancelarije, naravno uz obavezno klanjanje, ŠICUREI ŠIMASU, a nadređenim izvinjenje mora biti uz dublje klanjanje i reči koje se koriste samo prema osobama koje su hijerarhijski na višoj lestvici, MOŠIVAKE GOZAIMASEN.
Isto izvinjenje sa dodatkom reči koja određuje prošlo vreme, MOŠIVAKE GOZAIMASEN DEŠTA, je izraz koji se koristi za grupno izvinjenje. Ako kompanija proda defektni proizvod koji prouzrokuje nesreću ili nezgodu, direktor i više rangirano osoblje će se izviniti mušterijama i potencijalnim kupcima uz dubok naklon koristeći ovaj izraz.
Najekstremniji (u očima nekog iz Evrope ili Amerike) način izvinjavanja je takozvana DOGEZA. Osoba koja se izvinjava klekne na pod i glavom dodirne pod uz reči izvinjenja u slučaju kad želi da izrazi najdublje žaljenje i sramotu zbog učinjene greške. Godine 2016. je u autobuskoj nesreći u Naganu poginulo četrnaest studenata, a oko trideset je povređeno. Na konferenciji za novinare, vlasnik kompanije se izvinio porodicama nastradalih i povređenih klečeći na podu.
GOMEN NASAI (ili prisnije GOMEN) je izraz izvinjenja koji se koristi toliko učestalo da se samo po tonu i kroz određenu situaciju može zaključiti koliko je izvinjenje iskreno, a koliko je jezička poštapalica. Kad prijateljice jedna drugoj žele da iskažu drugačije ili iskreno mišljenje, rečenica će obavezno počinje sa GOMEN NE…
Nebrojeno puta su mi se izvinjavali u radnji ili bolnici što sam morala da čekam, kad sam stigla pokisla na dogovoreno mesto, kao da su oni odgovorni za kišu ili ako sam zakasnila na čas zbog gužve u saobraćaju pa sam morala da ga produžim.
Nikada mi niko nije uputio reči izvinjenja kada me je udario laktom u stomak ili me očepio iz sve snage zbog gužve u vozu. U pretrpanim vagonima podzemne železnice nema izvinjenja. Urođeni i naučeni maniri lebde iznad dok ne dođe do ličnog kontakta.
Da biste se dobro uklopili u Japanu važno je da se često izvinjavate, čak i ako ne znate zašto. Uvek postoji šansa da ste uradili nešto loše. Koliko ja primećujem napadna izvinjenja u Japanu, isto toliko meni govore rođaci i prijatelji kad god odem u Srbiju na odmor: „Pobogu, prestani da se izvinjavaš”. Valjda je i mene gricnula japanska muva izvinjenja.
Vesna Belušević
(Cukuba, Japan)
