Frances Cannon: „Okej sam, hvala. Kako si ti?“

Napisati sažet uvod o Fransis Kenon (Frances Cannon) nije jednostavno. Njena umetnost znači mnogo različitih stvari različitim ljudima. Premda sam svesna značaja koji njena dela imaju za mene, nisam u poziciji da govorim u ime bezbroj drugih ljudi koji je takođe podržavaju. Gledajući njen Instagram profil, naišla sam na sliku dizajna za tetovažu koju je kreirala (da, radi i to), minimalistčka crna ilustracija sa rečima „Okej sam, hvala. Kako si ti?“. U toj jednostavnoj rečenici, prepoznala sam značaj njenog rada. Multidisciplinarna umetnica Fransis Kenon živi u Melburnu i prepoznatljiva je po akvarel slikama i ilustracijama rađenim mastilom. Njena dela su se našla u stranicama časopisa kao što su „Elle“ i „Vogue“, i sajtovima „Rookie“ i „Refinery 29“, iza sebe ima bezbroj samostalnih i grupnih izložbi.

Umetnička dela s njenim potpisom omaž su ženama i feminističkoj perspektivi u današnjem vremenu i možda je baš u tome
sublimirana moć koja odjekuje iz njenih minimalističkih crteža i slika. U, za mnoge, zbunjujućem društveno-političkom trenutku, njen rad ima ulogu podsetnika da je povezivanje sa drugim ljudima od ključne važnosti i da niko nije sam.

Danas se dosta ljudi „razbacuje“ rečju „umetnik/ca“. Šta za tebe znači biti umetnica i šta misliš o celokupnom konceptu koji se podrazumeva pod pojmom „umetnik/ca“?

Mislim da bilo šta što se stvara sa namerom može da postane umetnost. Umetnost je za svakoga i umetnik si sve dok si strastven i iskren u tome što radiš. Tvoj rad se u velikoj meri fokusira na iskustvu kako je to biti žena u savremenom društvu.

Da li si oduvek znala da želiš da doprineseš ovom diskursu ili je u pitanju svesna odluka koju si donela u određenom trenutku?

Potpuno mi je prirodno došlo da pričam o toj temi, zato što je to lično iskustvo. Kada je moje shvatanje feminizma postalo potpunije i celovitije, tada sam i počela da pravim radove koji su bili više usmereni ka mom iskustvu kao žene. To je bilo Istovremeno i organski proces i svesna odluka da želim da kreiram radove koji se smatraju feminističkim.

Trenutno se nalaziš u Melburnu, ali si odrasla i provela veći deo života na Tajlandu. Možeš li mi reći kako je iskustvo internacionalnog detinjstva uticalo na tebe i na tvoj rad (pod pretpostavkom da te stvari možemo da izjednačimo)?

Detinjstvo sam provela na Tajlandu i vratila sam se u Melburn kada sam imala 19 godina. Uprkos tome što su mi česte selidbe padale vrlo teško, kada sam bila mala (pogotovo u tinejdžerskim godinama), biti „Third Culture Kid“ me je naučilo da
razmišljam na mnogo otvoreniji i kosmopolitski način. Pomoglo mi je da budem svesnija činjenice da postoje različiti ljudi koji naseljavaju Zemlju i da je svako poseban, vredan poštovanja i ljudskog dostojanstva.

Tvoja knjiga „I Hope You’re Having Trouble Sleeping“ je postigla veliki uspeh. Da li možeš da mi kažeš nešto o inspiraciji koja stoji iza ove zbirke pesama, kao i o izazovima i nagradama koje si iskusila usmeravajući se po prvi put na poeziju?

I Hope You’re Having Trouble Sleeping je moja prva zbirka poezije, koju sam napisala dok sam prolazila kroz težak period raskida. Ove pesme su mi mnogo pomogle da sortiram emocije i da postanem samostalna posle duge veze, da se nosim sa velikom promenom i slomljenim srcem. Sebe nikad nisam smatrala piscem tako da mi je objavljivanje same knjige bilo zastrašujuće iskustvo, ali su mi pretežno pozitivne reakcije podigle samopouzdanje i podstakle da se potrudim da više pišem i da razvijam spisateljske sposobnosti! Uzbudljivo je učiti nove veštine!

Otvoreno govoriš o važnosti autorskih prava. Na koji način postižeš to da tvoja publika razume koliko je značajno da umetnik/ca bude plaćen/a za svoj rad (pogotovo u 21. veku kada je vrlo jednostavno postalo reprodukovati umetnička dela)?

Mislim da je razgovor o ovoj temi i edukacija ljudi o značaju i značenju termina intelektualna svojina jedini način borbe. Prenoseći ovakve vrednosti mojoj publici, način je kojim pokušavam da skrenem pažnju na značaj zaštite autorskih prava. Podsećam pratioce da dodaju tag i navedu ime autora prilikom deljenja slike kako mog rada tako i rada drugih umetnika. Isto radim i kada delim tuđi rad. Kada neko direktno preuzme moj rad, potrudim se da im objasnim zbog čega je to pogrešno i šta će se desiti u slučaju da protiv njih pokrenem pravni postupak.

Premda komercijalni mediji naizgled postaju inkluzivni i u većoj meri prihvataju ljude različitih telesnih građa, čini mi se da se „debeo/la“ i dalje smatra prljavom reči. S obzirom na to da si javno izrazila svoje mišljenje na ovu temu, želela bih da te pitam šta možemo uraditi kako bi ponovo vratili izvorno značenje ovoj reči, umesto da se upotrebljava s ponižavajućem konotacijom?

Što više budemo pričali o problemima sa kojima se susreću gojazni ljudi, o fobiji od debljine i o značaju koncepcije autoniomije tela kao i podsticanju ideje inkluzije u medijima, brže će doći promena! Lakše će ljudi razumeti da nije u pitanju ponižavajuća reč ukoliko se koristi kao deskripcija, i to često. Biti debeo i ne sramiti se te činjenice je odgovor!

Nago telo je čest motiv u tvom radu. Kako gledaš na telesnost? Da li se sve vrti oko seksa ili je telo u mogućnosti da jednostavno bude telo?

Radovi su mi ponekad o seksu, ali najčešće nisu. Telo nije inherentno seksualno, sposobno je za mnogo više od toga. Kadacrtam inspirisana životom i iskustvima kroz koja prolazim prirodno je da pričam i o seksu, ali volim da crtam i druge stvari kao što je grljenje majke ili branje cveća. Mojim radovima predstavljam ljudska iskustva, a seks je samo mali deo toga.

Što se tiče teme seksa, kako ti se pogled na seks menjao kroz godina i kako to utiče na tvoj rad? Da li smatraš da svesnost o našem telu (bilo to seksualno ili ne) ima mogućnost da pozitivno utiče na rad i kreativan proces?

Definitivno da! Odrasla sam u vrlo religioznom okruženju tako da je u mojoj kući seks bio tabu tema. Kao odrasla osoba, naučila sam da prihvatim moju seksualnost. Zaista sam prihvatila sebe kada sam prevazišla sramotu koja je bila posledica mog religijskog vaspitanja. Seks nije sve što jesmo, ali jeste deo nas. Mislim da je otvorenost, iskrenost i edukacija povodom seksa i seksualnosti definitivno korak u dobrom pravcu ka prihvatanju sebe.

Često koristiš svoj prostor na društvenim mrežama kako bi govorila o postojanju raznih „izama“, kako o onima koji se koriste kao čin degradacije i povrede, tako i o onima koje internalizujemo. Ukoliko smo u privilegovanoj poziciji, kako da upotrebimo naš glas kao pojačalo za druge, a da istovremeno ne uzurpiramo njihov prostor?

Pričaj kada bi trebao da pričaš, a ćuti i slušaj kada bi trebao da slušaš! Pusti druge da pričaju kada imaju nešto dragoceno da kažu. Što se tiče samih društvenih mreža, repostuj i deli glas onih koji su nedovoljno zastupljeni.

Tvoje ilustracije često naglašavaju važnost mentalnog zdravlja i predstavljaju melem za dušu za tvoje obožavaoce. Na koji način kanališeš negativne emocije u stanje kreativnosti i dobrote?

Trudim se da svemu pristupam sa ljubavlju; moje ponašanje prema sebi, prema drugima i kada sednem da kreiram nešto. Voli voli voli, čak i kad je teško.

Za kraj, kako započinješ svoja jutra?

Ustanem i popijem kafu sa mojim psom i sa cimerima. To mi je omiljeni deo dana.

Share