The Payground
Sa 19 godina, suočavala sam se sa krajem svog detinjstva, našla sam se oči u oči sa početkom svog života kao odrasle osobe. Prisustvovala sam odrastanju svog rođaka Feliksa, u malom selu u Rumuniji, koje su mnoge generacije moje porodice nazivale domom, tokom celih njihovih života.
U ovom mirnom delu Rumunije, petogodišnji Feliks se razvija prateći tradicionalne putanje. Umesto da provodi sate zureći u osvetljeni ekran tableta, on se igra u pesku.. Nalazi sreću plivajući u malom bazenu na naduvavanje iz supermarketa, u vožnji bicikla i posmatranju Mlečnog puta noću, a u tome ga ne ometaju ni automobili, ni urlanje pijanaca koji se vraćaju kući. Otkrila sam put natrag od postepenog prelaska u odraslo doba, ponovo sam našla sirovi, neizmenjeni duh koji se gaji tokom detinjstva; Odlučila sam da se pridružim Feliksu u njegovim igrama.
Ja ću biti fotograf – pripovedač – a on će glumiti uloge različitih likova: plavokosa devojčica, pas, kauboj ili snažni mladić. Oslobođeni bilo kakvih stega, našoj mašti smo omogućili slobodu.
U Malom princu, Antoan de Sent Egziperi piše: “Evo moje tajne. Vrlo je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo”. Stupila sam u novi svet, prisećajući se svog detinjstva i odrastanja bez elektronskih uređaja.
Odsustvo tehnologije mi je dalo prostor da dišem, da maštam i tražim svoj stvarni identitet. Svakog jutra, sunce koje se rađa proguta strah od starenja svojom životodavnom svetlošću. Feliksovo dvorište i njegovo okruženje ponovo postaju moje igralište, mesto na kojem je sve moguće.
Felicia Simion
Translation by Tamara Marković
29.februar – 12.mart
Galerija Bartselona (Belgrade Design District, 1 Sprat, lokal 96)
