Činjenica je da je oko nas sve više otpada koji uskoro nećemo imati gde da odlažemo. Brojne plastične flaše, kese, aluminijumske i plastične ambalaže možemo videti gde god se uputili.
Međutim, kreativni ljudi su se dosetili kako upravo te materijale mogu da iskoriste za gradnju svog doma.
Gradnja kuća recikliranim ili ponovo iskorišćenim materijalima zauzima posebno mesto u zelenoj arhitekturi, a primera ovakvih objekata danas ima mnogo.
Ovakva gradnja je jeftinija jer se, u poređenju sa konvencionalnim materijalima, ovi mogu kupiti za relativno malo novca, a često i dobiti besplatno jer ljudi žele da se reše starih stvari i otpada. Pored finansijskih prednosti, ovakav način gradnje pozitivno utiče na zaštitu životne sredine time što se ne troši energija za izradu novih materijala pa se umanjuje količina ugljen dioksida, a i količina otpada.
Kuća od recikliranih i otpadnih materijala u Danskoj
Odličan primer ovakve gradnje je nedavno završena kuća u Danskoj koja je cela sagrađena od recikliranih i otpadnih materijala. Za osnovnu strukturu kuće su iskorišćena dva transportna kontejnera. Ceo krov je napravljen od listova recikliranih aluminijumskih limenki, a fasada od presovanog granuliranog papira. Kuhinjski pod je od plutanih pampura, a kupatilske pločice od recikliranog stakla. Zidovi i podovi u kući su prekriveni pločama od presovane piljevine.
Pošto su za gradnju ove kuće korišćeni samo reciklirani i otpadni materijali, mnogi bi pomislili da je ona neugledna, međutim, krajnji rezultat je moderna i lepa kuća. Uz sve to, ova kuća je energetski efikasna, prirodno se osvetljava i rashlađuje.
Fasada od recikliranih prozora za uživanje u zalascima sunca
Fotograf Nik Olson i njegova devojka, modna dizajnerka Lila Horvic, su još na prvom sastanku maštali da žive u kući od recikliranih prozora u kojoj bi svakog dana mogli da uživaju u zalascima sunca. Posle nekog vremena su ostvarili svoj san. Napustili su poslove i krenuli u nabavku prozora. Bili su na mnogim rasprodajama širom Amerike i nakon što su nabavili dovoljno prozora, vratili su se na mesto na kom su prvi put maštali o svojoj kući i tu je i sagradili.
Nakon nekoliko nedelja marljivog rada, nastala je prelepa kuća sa celom fasadom od recikliranih prozorskih okvira koji im obezbeđuju puno prirodnog osvetljenja i time smanjuju potrebu za sijalicama i potrošnju električne energije. Ostatak kuće su izradili od recikliranog drveta, a greju je pomoću stare peći na drva.
Budistički hram od pivskih flaša na Tajlandu
Pivske flaše su postale osnovni građevinski materijal u zelenoj gradnji. Pored toga što su jeftine i što je njima lako graditi, one novosagrađenom objektu pružaju prirodno osvetljenje i dobru izolaciju.
Odličan primer gradnje pivskim flašama je budistički hram na Tajlandu. Iako se u budizmu konzumiranje alkohola smatra grehom, monasi su praznim pivkim flašama našli namenu i sakupili 1.5 milion braon i zelenih pivskih flaša i napravili ceo kompleks od 20 objekata koji uključuje hram, kuće, prostore za odmor, krematorijum, a u celom kompleksu se mogu videti i razne deokaracije nastale od oštećenih flaša. Svi objekti su ekološki i funkcionalni za život i rad.
Celo ostrvo nastalo od plastičnih flaša
Za neke ljude su plastične flaše otpad i mesto im je na deponiji, ali za Ričarda Sowa one su dragoceni materijal od kojeg je sagradio svoj mali plutajući raj. Sve je počelo 1998. godine kada je on od plastičnih flaša, bambusa i dasaka koje je sakupio sa meksičkih obala, napravio dvospratnu kuću i tri ostrva koje je zaštitio zidovima od peska. Međutim, 2005. godine je uragan Emily pogodio Meksiko i on je ostao bez doma i slomljenog srca, ali čvrsto rešen da napravi još veće i kvalitetnije ostrvo.
Sakupio je 125.000 plastičnih flaša koje se stavljao u reciklirane džakove za voće, a preko njih ređao drvene palete kako bi napravio plutajuću platformu. Zatim je na nju ređao daske i naneo pesak, zemlju i kamenje. Vremenom su korali školjke počeli da se vezuju za dno platforme, čineći celu strukturu još jačom. Na platformi je sagradio kuću, svu potrebnu električnu energiju dobija od solarnih panela, ima kompostni toalet, a sakuplja i kišnicu. Ričard je na ostrvu napravio i malu baštu koja mu obezbeđuje svo potrebno voće i povrće.
Za gradnju ostrva Ričard je iskoristio 70% recikliranih i otpadnih materijala, a želja mu je da ljudima skrene pažnju kako se uz dosta truda i malo novca može živeti srećno.
Automobilske gume kao odličan izolacioni materijal
Milioni guma svake godine završe na deponijama i veliki su problem za životnu sredinu jer se teško recikliraju. Jedna porodica u Francuskoj se dosetila da upravo od njih napravi svoj dom.
Ova kuća je izgrađena “earthship” metodom u kojoj se automobilske gume koriste kao kalupi koji se ispunjavaju nabijenom zemljom i zatim slažu poput opeka. Za izgradnju je upotrebljeno oko 150 tona zemlje i oko 1.000 automobilskih guma. Gume u kombinaciji sa zemljom su fenomenalni izolacioni materijal, pa su kao rezultat dobijeni zidovi koji zadržavaju toplotu zimi, a leti održavaju prostorije hladnim.
Ova kuća ima fotonaponski sistem koji proizvodi više električne energije nego što je potroši, pa višak prodaju elektrodistributivnoj mreži i solarni sistem za zagrevanje potrošne vode i dogrevanje kuće ukoliko je to potrebno.
