Kao što smo vam već najavili, u susret sajmu knjiga redakcija je pripremila svoje preporuke. Ukoliko ste propustili tekst o najpopularnijem filmskom čudovištu, obavezno pogledajte ovde.
Efraim Kišon je jedan od najcenjenijih i najuticajnijih satiričara na svetu. Za sebe je uvek govorio kako sebe ne smatra piscem već osobom sa dobrim smislom za humor.
Njegov spisateljski talenat prepoznali su milioni ljudi širom planete i već decenijama uživaju u delima koja su iza njega ostala. Kišon je takođe bio i scenarista, dramaturg i uspešni filmski reditelj, ali danas govorimo isključivo o njegovom književnom daru.
Ukoliko do sada niste čitali njegove knjige, za neke ste sigurno morali čuti budući da su „Kod kuće je najgore“, „Kamila kroz iglene uši“, „Kita boli more“, „Nije fer Davide“, „Lisac u kokošinjcu“… širom sveta prevođene i obavezni deo kućnih biblioteka. Na Kišonovom humoru i pripovetkama odrastale su generacije, a mnogi danas uspešni autori ističu koliki uticaj je na njih ostavilo Kišonovo pripovedanje i specifičan stil.
U opšte poznate detalje njegove biografije i sitne pojedinosti ne bih zalazila budući da zainteresovani lako mogu da dođu do željenih podataka. Ono što je po mom mišljenju značajno izdvojiti su crtice iz biografije koje su ga oblikovale i načinile piscem u kome mogu uživati sve generacije. Rodio se u Budimpešti i to je u izvesnoj meri odredilo i njegov kasniji put i uticalo na neke životne odluke. Imao tu nesreću da završi u koncentracionom logoru za vreme Drugog svetskog rata, a od sigurne smrti dva puta se spasao. Prvog puta spasilo ga je poznavanje pravila šaha i mogućnost da bude partner u šahu nadzorniku logora, a drugi put je preživeo zahvaljujući pukoj sreći jer je o životu i smrti odlučivalo to koje mesto u koloni zauzimate (ubijali su svakog desetog).
Brzo nakon završetka rata iseljava se u Izrael i menja ime (Frenc Hofman) u Efraim Kišon. Ono zbog čega su ovo vrlo značajne stavke je to što je Kišon do kraja svog života osećao da uprkos svom svom ogromnom uspehu nije u potpunosti prihvaćen u Izraelu (zbog čega se u jednom trenutku sa porodicom iselio u Švajcarsku). Njegov doprinos jevrejskoj kulturi je neosporan. Njegove koumne, koje je u to vreme (pedesetih) pisao na jednostavnom hebrejskom (budući da ga je tek učio) bile su neverovatno popularne i čitali su ih od reda svi, od običnih ljudi do visokih državnih funkcionera. Njegov britak humor i satira pretresali su i razmrdavali društvene probleme, budili svest, pomerali granice i nesumnjivo uticali na formiranje moderne jevrejske države u nastanku. U njegovim pričama bilo je lako prepoznati sebe i svoje bližnje. Isto se dogodilo i sa knjigama. Njegovi romani su bili (a i danas su) toliko čitani da se sa njima retko koji autor i knjiga mogu porediti. Primera radi, njegova knjiga „Kod kuće je najgore“ je druga najčitanija knjiga u Izraelu (prva je Biblija).
Osim u Izraelu, tiraži Kišonovih knjiga su obarali brojne rekorde u zemljama širom sveta, prevođene su na više od 37 jezika, a interesantno je da je bio veoma cenjen i čitan u Nemačkoj. To ga je veoma radovalo jer je bio protivnik teorija o kolektivnoj krivici i nije imao ništa protiv Nemačkog naroda, naprotiv, imao je veliki broj prijatelja Nemaca i veselilo ga je to što potomci njegovih nekadašnjih mučitelja danas rado posežu za njegovim knjigama i smeju se sa njim. Nakon smrti njegovog prevodioca koji je do tada njegova dela prevodio na Nemački on počinje da ih prevodi sam.
Kišon spada u one malobrojne pisce koji mogu da se pohvale da su za života postali klasici, a njegove priče su toliko vanvremenske i univerzalne da će svako veoma lako i u prvom susretu sa njima pronaći unutra delić sebe i svoje okoline, baš kako i dolikuje jednom humoristi i satiričaru.
Predmet njegove satire su osim društva, države, socijalnih problema često bile i osobine koje je prepoznavao kod sebe i svoje porodice. Dogodovštine iz privatnog života ispričane na njemu svojstven način pravo su uživanje za čitanje. Čitajući njegove knjige upoznaćete se sa brojnim stereotipima o jevrejima, amerikancima, evropskim narodima, smejaćete se pričama o odrastanju, vezama, braku i brojnim životnim mudrostima.
„Tajna dugog braka je u mudrom življenju. Moja žena i ja nađemo vremena da odemo u restoran dva puta nedeljno. Svetlost sveća, tiha muzika, ples, večera… Ona ide utorkom, a ja petkom.”
