Kao ljudska bića smo od malena izloženi različitim izazovima koje moramo da savladavamo. Poznat vam je osećaj adrenalina kada treba da se zaletite, odbacite sebe od odskočne daske i preskočite kozlić na času fizičkog. Udaljenost od desetak metara, i metar visine onoga što treba da preskočite u svega 30 sekundi načini da srce lupa kao ludo. Mali osećaj pobede kad se nađete sa druge strane, negde blizu koša. Onda trčite godišnji kros Crvenog krsta, budete jedina devojčica u školskom košarkaškom timu, pa onda malo odrastete i spremate se za maraton. I sve je to neverovatno. Zamislie da taj podeok adrenalina, uzavrele krvi, hrabrosti i ponosa zbog „malih“ ličnih uspeha penjete do crvene zone. Hrabre žene, iz proteklih vekova, ili naše savremenice, učinile su da merač uzbuđenja prsne. Putovanje oko sveta, smrzavanje, gladovanje, preznojavanje i testiranje vlastitih granica i njihovo protezanje do tačke neverovatnosti i mogućnosti da pred masom ljudi kažeš „vredelo je“, čini da nam svaka prepreka sa fiskulutre izgleda smešno. Istraživanje o životima grupe žena koje su ispunjenje pronašle u avanturama preko pustinja, reka i okeana, među vukovima, snegom do guše ili na sedištu bicikla nas inspiriše da stavimo ranac na leđa i celo poslepodne provedemo na planinarenju snimajući putovanje kao da gledamo neki kablovski kanal posvećen prirodi.
Izabela Berd (Bišop)
Dogodovštine iz života Izabele Berd asocirale su me na dva dobro poznata avanturistička filma Indijana Džouns i Lara Kroft. Izabela Berd je Indijana Džouns devetnaestog veka, sa mnogo većim iskustvom i doprinosom nauci, moram dodati. Rođena u posve prosečnoj porodici u Engleskoj, Berdova je rano počela da se interesuje za prirodu i društvena događanja, odrastajući u svestranu mladu ženu. Obrazovanje je stekla kod kuće, kao i mnoge devojčice toga vremena, ali je to nije sprečilo da sa šesnaest godina napiše prvi pamflet o slobodnoj trgovini nasuprot protekcionizmu.
Obolevši od tumora, koji joj je izlečen samo delimično i pateći od insomnije i epizoda depresije, Izabela je doživela sreću u nesreći. Naime, njena bolest i mentalno stanje zahevali su da što više vremena provodi napolju, pa se okeansko putovanje nametnulo kao rešenje za zdravstveno stanje. Tako je sve počelo putovanjem u Sjedinjene Američke Države. Kratak boravak u Australiji nakon koga je usledio dvomesečni boravak među stanovništvom Havaja rezultirao je knjigom o ovom ostrvu. Pisma koje je sa putovanja slala u domovinu, Englesku, takođe su pretočena u knjigu The Englishwoman in America. Izabela nije prezala od muške mode i jahanja konja („muški sed“ na konju je tada bio nešto što je retko koja žena upražnjavala) niti zabačenih i stenovitih predela i druženja sa otpadnicima (avanture sa buntovnikom, pesnikom i avanturistom Džimom Nugetom po Stenovitim planinama u Koloradu). Berdova je istražila i Daleki istok trudeći se da usled nedostatka informacija ono najvrednije pokupi od starosedelaca. Japan, Južna Koreja i putovanje rekom Jangcekjang doneće joj nezaboravne avanture i životnu opasnost. Jednom prilikom biva zarobljena, zatvorena u kolibu koja je zapaljena, a spas stiže u poslednjem trenutku.
Hoćete da kažete da ne podseća na Indijanu Džounsa?
Izabela Bišop (1881. udata za doktora Džona Bišopa), poznatija po svom devojačkom imenu kao Izabela Berd, iza sebe je ostavila pozamašan opus radova. Njena dela su mnogo više od putopisa i obuhvataju predele, ljude i njihovu kulturu autorke koja je putovala po Australiji, Americi i Aziji, obišavši i zemlje Bliskog i Srednjeg istoka – Tursku i Kurdistan.
Svi zainteresovani za pripovesti sa putovanja ove neverovatne žene mogu pronaći Izabeline radove od po nekoliko stotina stranica dostupne online. Sve što treba da uradite je da ukucate ime Izabela Berd (Isabella Bird) u pretraživać Google Schollar i naćićete stranice i stranice putopisa koji imaju naučnu vrednost.
Izabela Berd je zbog bolesti umrla u svojoj rodnoj zemlji 1904. a za života je postala prva žena primljena u Royal Geographical Society.
Ani Londonderi (Ani Koen Kopčovski)
Priča o ovoj avaturistkinji je veoma zanimljiva. Naime, priča Ani Londonderi, kako je glasio pseudonim Ani Koen Kopčovski, prve žene koja je obišla ključne tačke sveta na biciklu, je pomalo i kontroverzna. Znate, kada čujete da se neko predao vožnji bicikla po celom svetu, još u devetnaestom veku (od 1894. do 1895.) prva pomisao je, svaka čast, ali Anina priča je teatralna koliko i herojska. Uistinu, kao da čitate o heroini ilustrovanog romana u nastavcima koja zbog svog vickastog temperamenta upada u čudne nevolje, iz kojih zbog urođene snalažljivosti i visprenosti uspeva da se izvuče i još dobije ponešto usput. Litvanka po poreklu, a američka građanka od pete godine, Ani se na putovanje na dva točka odlučila zbog lažne opklade, mada mnogi tvrde da nije bilo nikakve opklade, čak ni lažne (takođe se priča da je Ani puno lagala), o tome da li žena može ili ne da pređe svet na biciklu. Vešta u samopromociji (mnogi bi danas poželeli takvog agenta za dobijanje sponzorstava), ljubitelj slave i lepe garderobe, Ani je na kratko ostavila muža i troje dece kako bi za nešto više od godinu dana obišla svet na biciklu. Zbog ovakve odluke štampa ju je osuđivala.
Inače, Ani je prezime promenila u Londonderi zbog sponzorstva vode Londonderry Spring Water. I uspela je. Krenula je iz Amerike (Bostona) proputovala Evropu (avanture u Francuskoj) obrela se u Aleksandriji i Jerusalimu, Singapuru i Hong Kongu, da bi nakon petnaest meseci stigla na početnu tačku. Bez obzira na priče o laganju i lažnom predstavljanju, izrežiranim fotografijama na kojima je napadnuta i opljačkana, Ani je dobila opkladu, lažnu ili pravu, i time postala prva žena koja je obrnula pedale oko sveta. Za vreme svog putovanja privukla je veliku pažnju novinara i javnosti. Davala je intervjue i držala govore i bila zaista popularna, ali veoma kratko vreme.
Londonderi je umrla posve nepoznata i zaboravljena, i tek je 21. vek vaskrsao kao ženu koja je dokazala da može da obiđe svet na biciklu od 20kg, menja i prilagođava modu sportu i donosi nepopularne odluke u konzervativnim vremenima.
Rozi Svale Poup
Sa biciklistkinja prelazimo na maratonke. Rozi Svale Poup (72) je pravi primer kako su godine samo broj i ništa više. Sa samo pet godina je brinula o baki koja ju je odgajala (rano je ostala bez majke) i maloj farmi od svega nekoliko grla stoke, a sada, sa više od sedamdeset obilazi svet u trku. Rozi je poznata po petogodišnjem putovanju oko sveta na koje se odlučila nakon muževljeve smrti usled kancera prostate. Ne samo da je odlučila da obiđe zemaljsku kuglu na nogama i malom prikolicom, već tom prilikom prikuplja novac u dobrotvorne svrhe (od podizanja svesti o kanceru do najrazličitijih dobrotvornih akcija poput trenutne akcije Phase Worldwide za poboljšanje životnih uslova ugroženim zajednicama u Nepalu).
I pre svog velikog putešestvija od pet godina, sa mužem i ćerkom je plovila od Gibraltara do Australije kamerom dokumentujući čitavo putovanje. Osamedesetih je prešla skoro 5000km na konju. Govorimo o ženi koja istrčala maratone u Londonu, po Rumuniji, na Islandu, u Sahari i ultramaraton u Južnoj Africi. I ona ne staje. Prema poslednjim vestima sa sajta Rozi Svale Poup je krenula na putovanje od Brajtona do Katmandua.
Pored različitih nezgoda, hladnoće u Sibiru, susreta sa vukovima, samoće, gladi i povremenih povreda, Rozi svakodnevno dokazuje da su sve prepreke savladive ukoliko imate snažnu motivaciju da ostvarite postavljeni cilj.
Sara Markiz
Izgleda da su žene iz Švajcarske naprosto predodređene da osvajaju svet uzduž i poreko. Najmlađa među avanturistkinjama o kojima pričamo, ali nimalo manje hrabra i uspešna je četrdesetsedmogodišnja Sara Markiz koja je za tri godine prešla put od Sibira do pustinje Gobi. Odrasla na selu, detinjstvo je provela istražujući okolinu i skupljajući puževe u bašti roditelja. Kao i svaka istraživačica sveta sanjala je da se pojavi u svom omiljenom časopisu Nacionalnoj Geografiji, a veliki san joj se ostvario kada ju je ovaj časopis 2014. godine proglasio avanturistkinjom godine. Ko može da kaže da se snovi iz detinjstva ne ostvaruju!?
Sara je uvek verovala da je ljubav prema istraživanju i avanturama „stanje duha“ – vatra koja gori u vama, neka vrsta gladi koja treba da bude utoljena. Početkom dvehiljaditih godina je putovala Amerikom do meksičke granice, nakon toga Australijom, gde joj se pridružio pas lutalica koji je sa njom završio putovanje od oko 14.000km. Godine 2015. se odlučila na
radikalan potez – provela je tri meseca na usamljenom ostrvu u nameri da preživi „onako kako to radi narod Aboridžina hiljadama godina“. Nešto malo preko tri meseca Sara se borila za goli život usled nedostatka hrane, ali je uspela da savlada i ovaj izazov. Nakon dvadeset godina iskustva života sa prirodom i ostvarivanjem sve ambicioznijih ciljeva Markiz svoje iskustvo deli kroz motivacione govore namenjene svima koji nisu sigurni da mogu, bilo šta da je u pitanju. U dodiru sa majkom prirodom i njenom nemilosrdnošću u nekim trenucima, Sara je morala da pređe preko svog vegetarijanstva i lovi kako bi preživela. I to je borba sa vlastitim ubeđenjima, ne samo sa silama prirode. Veliku pomoć Sari pruža njen brat koji joj mesecima pre nekog poduhvata pomaže da se pripremi za avanture opremajući je potrebštinama i pružajući joj logističku podršku.
Priče o četiri dame koje sam odlučila da podelim sa vama u ovom broju imaju za cilj ne samo da vam skrenu pažnju na njihovo postojanje i izazovu zasluženo priznanje i divljenje, već i da vas pokrenu. Niko vas ne tera da pešačite preko 15.000 kilometara, niti da živite isposničkim životom, ali možete sebi da postavite cilj makar par stepenika iznad onoga što mislite da vam je granica.
Šetanje po Adi, dizanje svaki put težih tegova u teretani i nepreskakanje treninga je sjajno, ali, hajde, odlučite se za nešto izazovnije, pritom dobro i za telo i za duh. Osvajanje kilometara, pokoravanje pustinja i vrhova nije samo priča o testiranju granica tela. Samoća, borba sa željom da odustanete, hrabrost da izdržite do kraja pored ranjavih peta i creva koja krče, to je prava borba. Postavite cilj nakon čijeg ostvarenja ćete moći da dodelite sebi medalju avanturista godine!
