Aktivan odmor za prezaposlene žene: Sklonište za liderke

Preduzetnice, menadžerke, aktivistkinje i žene na javnim funkcijama izložene su specifičnim stresnim situacijama. Pored toga, njihove psihološke karakteristike povećavaju rizik da se mentalno zdravlje naruši i one su u većem riziku da razviju psihosomatske tegobe. Upravo iz ovih razloga osmišljen je program Sklonište za liderke o kome ćete saznati više od moje sagovornice psihološkinje Milene Ćuk

Kako ste došle na ideju za Sklonište za liderke i kome je namenjen program?

Kako smo se prepoznale po senzibilitetu i profesionalnim strastima koje delimo, koleginica Lucija Jelić i ja počele smo da pričamo tome šta je to što bismo mogle zajedno da radimo: gde bi naša iskustva i veštine našli svoj pun doprinos, a mi bile ispunjene? Nekako smo brzo došle do toga da bismo obe volele da radimo sa ženama, uz to da primenjujemo metode u kojima se godinama usavršavamo i u čiju učinkovitost ne sumnjamo, a koje imaju veze sa psihodramom, art terapijom, imaginacijom, radom sa telom i sa čulima. U našem fokusu su žene koje su na putu samospoznaje, individuacije, psihičkog rasta, duhovnog razvoja – nazovite kako hoćete, u pitanju je sličan proces. Kao žene i praktičarke koje su i same u procesu individuacije, ako ćemo po Jungu, lično i profesionalno istražujemo temu femininog identiteta. Svedočimo jednom interesantnom globalnom fenomenu, a to je transformacija femininog identiteta i uloge žene u društvu još uvek zasnovanom, u većoj ili manjoj meri, na principima patrijarhata. Taj trend je i na našim prostorima prisutan pa imamo sve više žena koje svoju svrsishodnost ne pronalaze (samo) u ostvarivanju kroz partnerski odnos i majčinstvo već teže samostalnosti i imaju izraženu potrebu da se obrazuju, da se profesionalno ostvare, da preuzimaju aktivnu pa i vodeću ulogu u nekoj oblasti koju su izabrale bilo da je to domaćinstvo koje vode, nauka, preduzetništvo, ili bilo koji drugi posao koji rade. Neki bi rekli „jake“ žene, no mi izbegavamo tu reč jer aludira da postoje i druge koje su „slabe“ što je vrednosno procenjivanje.

Mogli bismo reći da su često ove žene primorane da se bore „muški“ za svoju samostalnost i ostvarenost u još uvek dominantno patrijarhalnom društvu, a da potiskuju neke svoje ženske aspekte jer se oni doživljavaju kao slabost ili nešto manje vredno sa čim ne može da se identifikuje. Doživljavaju se kao slabost jer je tipična slika žene u društvu to je da je ona zbunjena i nesigurna – da ne kažem glupa jer ON bolje zna od nje; pasivna i nesposobna jer će je ON spasiti i odlučivati umesto nje; naravno manipulativna, sklona spletkarenju, preosetljiva, a glavna funkcija joj je da prati i udovoljava drugog pre svega njega – bilo da je to partner, otac, brat. Mnoge devojčice rano uoče rodne stereotipe, kako su muškarci često heroji, a žene prikovane za kuhinju uz sve ove epitete pa im život žene u klišeu za koji ih društvo priprema ne deluje uopšte privlačno. One odlučuju da će biti pametne, samostalne i borbene. Za put za koji se odlučuju nemaju adekvatne ženske role modele pa se uglavnom ugledaju na očeve ili neke druge muške modele, stvarne ili izmišljene. Međutim, postoji cena za ove izbore. Kakve god uspehe da postižemo, koliko god da smo „jaki“ u nekim segmentima života, ukoliko zanemarujemo ili odbacujemo neke svoje važne aspekte, pod određenim okolnostima suočavamo se sa posledicama – sa „pucanjem“, sa osećanjem praznine, sa osećajem da nešto nedostaje, sa nezadovoljstvom, pa sve do depresivnih faza. Više o psihološkim posledicama ovakvih izbora može se pročitati u ovom tekstu. To ne znači da treba da se vratimo 500 godina unazad gde se tačno znalo šta je muško, a šta je žensko već da razumemo zašto se naše potrebe i prioriteti menjaju, bilo da smo žene ili muškarci, i da nađemo načine da se nosimo sa tim promenama na najbolji mogući način. I umesto da društvo ponudi mehanizme podrške savremenoj ženi koja je izašla iz tradicionalnog modela bivstvovanja, čije su se uloge multiplicirale, ono se po pravilu opire promenama pa je čak prisutna i jedna optuživačka klima da su „jake“ žene naporne, da urušavaju porodicu, da su same krive kad dočekaju četrdesete bez partnera pa onda pate itd. Da ne bude zabune, i uloga savremenog muškarca se menja i njemu treba društvena podrška, ali to je druga tema. Tu mi nastupamo sa našim praksama koje se oslanjaju na art terapiju i psihodramu koje su odlično sredstvo za oslobađanje kreativnosti, razigranosti, nežnosti i čulnosti, izvornih manifestacija ženstvenosti koje mnoge žene znaju staviti u zapećak u borbi za ostvarenje svojih prioriteta. Cilj je otkriti u sebi autentične potisnute ženske aspekte (ne one koje nam društvo nameće) i ponovo se povezati sa njima. Iliti rečima moje kume koja je to jednostavnije sročila: „kako otvoriti jaku ženu i omogućiti joj da iznova rodi svoju žensku i nežnu stranu – to mi baš treba!“ Kada smo odredile ciljnu grupu, razmišljale smo kako doći do žena kojima je program namenjen. Vođene opisom da su to aktivne žene, sa liderskim duhom, palo mi je na pamet da program ponudimo Akademiji ženskog liderstva preko Marije Srdić koja je u njihovom timu, a sa kojom dugo već sarađujem. Tako je nekako i ostala reč „liderke“ u nazivu programa, no to nikako ne znači da je program namenjen samo ženama koje se bave nekim liderskim zanimanjima već svim ženama koje prepoznaju da program može nešto da im pruži. Mariji se program svideo, prepoznala je njegov značaj i odlučila da program uvrsti u ponudu Misije SMART, agencije koju vodi.

Ko je sve uključen u program?

Lucija Jelić i ja smo osmislile program i vodićemo ga. Obe smo psihološkinje i imamo iskustva u vođenju grupa (od radionica i treninga do terapijskih grupa). Ona je sertifikovana psihodramska psihoterapeutkinja, edukovana takođe i u drugim modalitetima kao što su telesna psihodrama i geštalt, a ja sam iskusna trenerica asertivnosti i na trećoj godini edukacije iz Integrativne art psihoterapije. Škola koju ja pohađam integriše više od 10 priznatih terapijskih modaliteta sa akcentom na art terapiji. Program realizuje preduzetnička firma Misija SMART koju vodi Marija Srdić i ona se brine o svim važnim tehničkim aspektima, počevši od pronalaska prostora gde ćemo raditi i promocije, pa preko komunikacije sa zainteresovanim ženama, prijavama, nabavke materijala itd.

Još jedna žena je uključena u realizaciju programa, to je Ljiljana Duduković Jovanović koja vodi imanje gde ćemo realizovati program, Fruškogorsku lugarnicu. Za ovu vrstu programa, jako je važno da se učesnice osećaju kao kod svoje kuće, da im je prijatan i opuštajući ambijent u kom radimo, a Ljilja će se postarati da ovaj segment bude maksimalno ispoštovan.

Kako je osmišljen program za liderke i šta polaznice mogu da očekuju od ovog iskustva?

Program je u formi retreata, što podrazumeva povlačenje od svakodnevne gužve, buke, stresa kako bi se osoba mogla posvetiti sebi i svom unutrašnjem svetu. Mi smo tražile neku srpsku reč pa smo tako došle do „skloništa“. Savremeni način života i konstantna „frka i trka“, udaljavaju nas od nas samih, zato je dobro zastati, povući se na mirno i sigurno mesto i dati sebi oduška. Usporavanje ritma i povlačenje u mir daju nam priliku da sagledamo svoj život iz druge perspektive, da razlučimo bitno od nebitnog i oslobodimo se viška tereta koji bespotrebno vučemo sa sobom. Specifičnost ovog povlačenja je taj što je on osmišljen programom zasnovanim na metodama art i psihodramske terapije. Podsticaćemo iskustveno saznavanje (čulno i telesno) i kreativno izražavanje. Negovaćemo atmosferu u kojoj postoji poverenje, razumevanje i međusobno osnaživanje. Crpićemo inspiraciju iz prirode i kombinovati indoor – outdoor aktivnosti.

To znači da svakog dana, pored termina za doručak, ručak i večeru, imamo osmišljen iskustveni program (petak i nedelja oko 3 sata, subota oko 6 sati, sa pauzama) čiji su ciljevi aktivni odmor i „punjenje baterija”, otkrivanje novih izvora snage u sebi, upoznavanje i povezivanje učesnica i telesno i emocionalno osvešćivanje. Učesnice će biti izložene raznim vežbama koje smo pripremile u kojima će koristiti imaginaciju, čulno saznavanje, kreativno izražavanje uz pomoć boja, pokreta, plesa, muzike i drugih tehnika. Naravno, ostavile smo prostora učesnicama za odmor, slobodne aktivnosti i druženje. Verujemo da će neke učesnice, a možda i sve, želeti da upoznaju okolinu i obiđu neke od obližnjih zanimljivosti kao što su obilazak sela, vidikovac, ženski manastir Mala remeta, komšijska vinarija i sl. Mi ćemo predložiti da idemo zajedno kao grupa, ali nećemo to nametati.

Gde se program održava?

Program u celini realizujemo u prirodnom ambijentu, na imanju Fruškogorska lugarnica, gde ćemo biti i smeštene. Imanje se nalazi u Maloj Remeti na oko 50 min od Beograda i Novog Sada. Imanje je prilično veliko tako da ima delove u kojima se možemo osamiti i raditi, inspirisane svežim vazduhom, cvrkutom ptica i zelenilom.

Pored programa koji smo pripremile, u dogovoru sa polaznicama, planiramo da posetimo i neke od atrakcija koje su u okolini imanja.

Koliko program traje i koja je cena?

U pitanju je trodnevni retreat. Okupljamo se u petak u 16h, a rastajemo se u nedelju nakon ručka, oko 15h. Cena za učešće u programu po osobi je 140 evra i to uključuje izvođenje programa, materijal za rad, dva noćenja u dvokrevetnim sobama, ishranu (pun pansion) i prevoz iz Novog Sada do Lugarnice. U toku je popust za rane prijave tako da sve one koje se prijave do 29. 08. ostvaruju popust od 10%.