Velike su šanse da ste skrolujući Instagramom bar jednom naleteli na neku od Sarinih objava sa njenog naloga @millenial.therapist koji u trenutku pisanja ovog teksta ima više od milion pratilaca. Na skoro devetsto objava Sara Kuburić nudi praktične savete na različite teme, od toga kako prepoznati toksičan odnos, do ideja za održavanje mentalne higijene, uz to je psihoterapeutkinja i autorka nedeljne kolumne za USA TODAY. Imajući u vidu da se i kod nas sve češće i glasnije govori o važnosti mentalnog zdravlja, iskoristili smo priliku da Sari postavimo nekoliko pitanja vezanih za napore koje ulaže u to da ove teme približi ljudima.
Pozdrav! Prvo što se može pročitati u opisu tvog Instagram naloga jesu „writer” i „existential psychotherapist”. Objasni nam čime se egzistencijalni terapeut bavi?
Egzistencijalna terapija predstavlja teorijski okvir i modalitet koji se fokusira na ljudsku prirodu i iskustva. Akcenat je stavljen na koncepte koji su univerzalno primenljivi, kao što su odgovornost, sloboda, smisao. Egzistencijalni terapeut
pomaže klijentima da steknu samospoznaju, donesu autentične odluke i preuzmu odgovornost za način na koji žive, ali i da istraže svoj smisao, odnosno otkriju šta je ono što ih ispunjava (između ostalog!).
Kako je tekao tvoj životni i profesionalni put? Imaš li uzore među kolegama psihoterapeutima i čiji rad je najsličniji tvom?
Oduvek sam imala prilično jasnu ideju da želim da budem terapeut. Rekla bih da su iskustvo rata i imigracije u ranom detinjstvu ono što me je zainteresovalo za ljudsku prirodu. Nakon završenih osnovnih i magistarskih studija upisala sam doktorat koji upravo završavam (pojedinosti vezane za detalje možete pogledati na mojoj veb stranici). Od svojih uzora izdvojila bih dva – to su Irvin D. Yalom i Alfried Längle.
Kako i zašto si se odlučila da radiš upravo sa milenijalcima? Kako se pristup njima razlikuje od pristupa, recimo, bumerima ili zed generaciji? Postoje li razlike u terapijskom pristupu i razlozima traženja pomoći kada su u pitanju različite generacije?
Nisam se odlučila da radim isključivo sa milenijalcima, naziv mog naloga na Instagramu trebalo je prosto da skrene drugima pažnju na to da sam ja sama milenijalac. Međutim, vremenom je sve to prirodno preraslo u jednu „milenijalsku” zajednicu na kojoj sam izuzetno zahvalna. Ipak, u svojoj privatnoj praksi radim i sa onima koji ne pripadaju ovom uzrastu. Proverena formula koja „radi” kod svakog klijenta jeste ta da je svako od njih jedinstven
i u skladu sa tim mu morate i prići. Baš iz ovog razloga ne mislim da se moj terapijski pristup menja u većoj meri s obzirom na nečiju generacijsku pripadnost. To što sam milenijalac omogućilo mi je brže, odnosno „dublje” razumevanje konkretno ovog uzrasta što je bilo od velike pomoći, ali ne bih pravila nikakvu generalizaciju. Ono što sam primetila na Instagramu, kao i u svojoj privatnoj praksi jeste da se milenijalci često bore sa problemima identiteta i odnosa, kao i sa visokom stopom anksioznosti i depresije.
Tvoj Instagram nalog @millenial.therapist ima više od milion pratilaca. Kako si došla na ideju da edukativni sadržaj deliš baš na ovoj platformi? Koja je razlika između tvog rada na Instagramu i kolumne koju pišeš za USA TODAY?
Zaista sam želela priliku da se zalažem za mentalno zdravlje i da normalizujem ovu temu. Takođe sam htela da pronađem platformu koja bi mi pomogla u izgradnji privatne prakse (što se samog početka tiče). Da budem iskrena, nisam imala pojma da li će Instagram funkcionisati, jer kada sam počela, objave zasnovane na tekstovima nisu bile uobičajene. Ipak, sadržaj zasnovan na tekstu bio je jedini sadržaj koji sam bila zainteresovana da stvaram. Dala sam sebi period od 6 meseci da pokušam i zahvalna sam što je uspelo. Što se tiče Instagrama i kolumne, publika je veoma različita na ove dve platforme, samim tim se i očekivanja i teme razlikuju.
Kako bi opisala vezu između mentalnog i fizičkog zdravlja?
U pitanju je jedna izuzetno moćna veza; ne možete razdvojiti to dvoje. Da biste se osećali „zdravo“, potrebno je raditi na oba polja. Vaše telo će uticati na vaš um, kao što će i vaš um uticati na telo. Konzumiranje kafe ili šećera može izazvati napad anksioznosti, dok doživljeni stres može dovesti do tenzione glavobolje. Što pre shvatimo koliko su ova dva aspekta povezana, to ćemo im pre pristupiti holistički (i verovatno efektivnije).
Da li danas obraćamo više pažnje na mentalno zdravlje nego pre, recimo, 50 godina? Kako je naš odnos prema njemu evoluirao tokom vremena? Da li ga po važnosti izjednačavamo sa fizičkim zdravljem, ili smo još uvek daleko od toga?
Da, apsolutno mu posvećujemo više pažnje (bar u Severnoj Americi). Razgovor o mentalnom zdravlju počeo je da destigmatizuje i normalizuje različita ljudska iskustva. Psihologija je značajno evoluirala u poslednjih 50 godina, pa tako i način na koji društvo gleda na ovu oblast. Nisam sigurna da društvo u celini izjednačava mentalno zdravlje sa značajem fizičkog zdravlja – ali pojedini to rade. Mislim da je potrebno da prođe još neko vreme pre nego što odlasci
kod psihoterapeuta postanu nešto što ćemo otvoreno da delimo jedni sa drugima.
Neretko čujemo kako današnji „ubrzan“ način života i konstantan pritisak da se bude perfektan utiču na nas. Da li bi rekla da se određeni poremećaji danas češće javljaju nego ranije i zašto? Koja je uloga interneta i društvenih mreža u svemu tome?
Nije mi najprijatnije da komentarišem to. Nisam u toku sa najnovijim istraživanjima, međutim, verujem da bi bilo teško dobiti validne podatke usled stigmatizacije, kao i manjka svesnosti o problemu i nedostatka istraživanja u prošlosti.
Kada je preporučljivo javiti se psihoterapeutu i potražiti stručnu pomoć?
Kad god ljudi osete da im je to potrebno! Neki od primera jesu prolazak kroz težak period, suočavanje sa teškom situacijom, potreba za pomoći u usmeravanju odnosa sa drugima, tugovanje usled nekog gubitka, traumatično
iskustvo sa čijom obradom imamo poteškoća, potreba za podrškom i „sigurnim prostorom” kako bismo istražili ko smo, želja da se razvijamo, utisak da imamo problem koji nam negativno utiče na druge oblasti života…
U okviru Movember pokreta često se govori kako muškarci ređe pričaju o svojim problemima. Ima li razlike između žena i muškaraca što se tiče spremnosti da se potraži pomoć? Ima li razlike u problemima sa kojima se javljaju?
Iz mog iskustva, manje je verovatno da će muškarci potražiti pomoć, ali kada jednom to urade, često su veoma odlučni u nameri da naprave promenu.
Da li je stigma vezana za mentalne poremećaje rasprostranjena po čitavom svetu? Koje regije su „otvorenije” za ove teme i manje sklone tabuima?
Opet, teško je odgovoriti na ovo pitanje s obzirom na to da nisam proučavala programe zaštite mentalnog zdravlja na globalnom nivou. Ono što mogu da zaključim sa svojih putovanja jeste da su Severna Amerika i Australija verovatno najotvorenije kada je u pitanju razgovor o mentalnom zdravlju.
Ima li koristi na duže staze od self-help literature koja je prilično popularna među čitaocima? Postoje li određeni naslovi ili autori koje bi preporučila?
Zavisi od potreba čitalaca, kao i toga da li se ono što se pročita implementira u svakodnevicu. Promene se ne događaju pukim poznavanjem informacija – moraju se izvršiti konkretne izmene u navikama i ponašanju. Autori u velikoj meri zavise od teme interesovanja – neki od mojih trenutnih favorita jesu Elizabeth Earnshaw, Irvin D. Yalom, Alfried Längle, Brene Brown.
Postoje li neka „zlatna pravila“ i navike koje možemo sami implementirati u svakodnevicu koja će nam pomoći u ojačavanju psihe i održavanju mentalne higijene?
Obraćajte redovno pažnju na to kako se osećate. Nemojte forsirati one rutine i mantre za koje se ispostavi da vam ne odgovaraju i ne funkcionišu. Ostanite usklađeni sa svojim emocijama i upoznajte sebe što više kako biste postali svesniji svojih potreba i načina kako da ih postignete i zadovoljite.
Za sam kraj – gde sve ljudi mogu da prate tvoj rad?
Instagram: @millennial.therapist
Twitter: @SaraKuburic
Facebook: Sara Kuburic
Pinterest: Sara Kuburic
Vebsajt: www.sara-kuburic.com
USA Today kolumna: link
Intervju sa Sarom Kuburic je vodila Andrea Sigmund za decembarsko izdanje Plezira, a intervju u originalu na engleskom jeziku možete pročitati na 50. strani.
Fotografije: Privatna arhiva; Instagram @millennial.therapist
